Logika jakog pasvorda

Ikseri se, u ovome, delimično slažu sa starijima: nekad su znali brojeve fiksnih, onda su učili brojeve mobilnih… a onda je sve to, zajedno, postalo sasvim irelevantno. Sad treba učiti internet nikove, tipa: Ž_nebulozni.pojam – uz pomoć kojih možeš da taguješ poznate ljude, na instagramu. Više nije dovoljno znati kako se neko zaista zove, već treba imati i informaciju o tome kako se taj neko naziva onlajn.

Milenijalci, naravno – poznaju sve faze ovog procesa. Dijalektika: pamti – zaboravi – pamti, bila je osnova našeg odrastanja. Na svakih deset – petnaest godina, drugovi i drugarice, pardon – braćo i sestre… to jest, NE – nego: dame i gospodo… Na svakih deset – petnaest godina, dame i gospodo, mi smo brisali staro, pa učili novo… pa brisali novo, jer je postalo staro, pa opet učili novo – dok ne postane staro.

Ipak, zumeri su obrnuli igricu: oni znaju sve svoje pinove i jake pasvorde, s velikim i malim slovima, i specijalnim karakterima tipa: ‘!=)(?&$#“… Nisam sigurna da li znaju šta je to (bio) fiksni telefon, pa ipak – šta je teže: zapamtiti sedam nasumičnih cifara ili kombinaciju brojki, slova i znakova koji zajedno ne znače ništa?! I – ko je onda pametniji?

Izgleda kao da evolucija ima sopstvenu pamet i logiku, pa svaka nova generacija, u sebi čuva iskustvo prethodne, ali potencijal da ga unapredi. I mada su stariji uvek prozivali mlađe, činjenica je i da mladi nikada nisu bili manje osetljivi na te prozivke, nego danas.

Predstavnik generacije Z u našoj porodici, još kao mali dečak, znao je da upotrebi frazu „u vaše vreme“ na krajnje uvredljiv način. „To je možda bilo tako u vaše vreme“, odgovarao bi na svaki pokušaj da ga privedemo pameti, po pitanju bilo čega.

Sećam se jednog porodičnog ručka, na kom sam bila čvrsto rešila da lupim šakom o sto: „OVO JE MOJE VREME, MALIŠA!“, kazala sam mu tada, „A ti, nauči trideset slova, upiši osnovnu, pa mi se javi!“

Sećam se kako je tada bio iznenađen mojom reakcijom. Rekla bih da se ućutao, na celih nekoliko sati ili bar prestao da nas proziva sa „našim vremenom“ koje je prošlo… I kad se setim kako je tada s njim sve bilo lepo i lako, dođe mi da se rasplačem, jer – „anćeli mali“ … prebrzo rastu!

Dokaz da moje vreme zaista prolazi, jesu konstantne rasprave s Borisom, iz kojih sve teže izvlačim – ne samo poentu, nego i glavu… Budući da od detinjstva igra strateške video igre, Boris uglavnom stvari posmatra iz neke makroperspektive. Nikad ne govori o sebi lično, nego o čovečanstvu. Nikad o svojim potrebama, željama ili planovima, nego o resursima, evoluciji i civilizaciji.

Kad svoju perspektivu podigne na taj Homo Deus nivo, on prosto ne vidi te naše svakodnevne banalnosti i trivije. Tu nema mesta za sentimente, pa čak ni učtivu ljubaznost, prema sredovečnoj zemljanki koja mu je – igrom slučaja, tetka… Jer, šta je jedna tetka u odnosu na čovečanstvo?!

Od kad je ušao u ovu fazu, osećam kao da treba da se postidim zbog toga što uopšte želim da pričam o takozvanim „običnim“ temama… tipa: kako je bilo u školi? Do pre par godina, zumer je moja pitanja barem koristio da se nadoveže, na ambiciozniju, teorijsku raspravu… Danas, neskriveno prevrće očima i diže svoj tinejdžerski nosić, u smislu: zašto me uopšte pitaš ta malograđanska, glupa pitanja?!

Pa, kada probam da saznam šta misli o nekoj seriji ili na primer – pesmi, na moje pitanje odgovara pitanjem: „Kako će genetski inženjering unaprediti inteligenciju čovečanstva?“

Kakve to veze ima sa mojim pitanjem?! „Nikakve“, odgovara hladno. Jer, on je dete sa gomilom jakih pasvorda u memoriji. Po njegovom, stvari uopšte ne moraju biti u vezi, da bi se „logično“ nadovezivale.

„Koji ti je wifi?“, pitao je nedavno, u kraćoj poseti delu planete koji nastanjuje njegova tetka.

„Smrt fašizmu“, odgovorila sam.

„A pasvord?“, pitao je zatim.

„Ne odgovaram na glupa pitanja!“, rekla sam.

Pola minuta kasnije, ponovo se oglasio: „Ovo je najgluplji pasvord koji sam ikada čuo! Pa, ovo bukvalno svaka budala može da provali!“

„Znam, ali bar ja ne mogu da ga zaboravim.“

„Da, ali ceo komšiluk može da koristi tvoj internet!“

„Svako ko na reči smrt fašizmu, ukuca odgovor: sloboda narodu, svakako ima moju dozvolu da se poveže na ovaj internet.“

„Čovečanstvo je neizlečivo od pogrešnih ideologija“, zaključio je. U prevodu na jezik nas smrtnika, kazao mi je da sam glupa. I kada malo razmislim – verovatno jeste u pravu, jer… usled stalnog procesa: pamti-zaboravi-pamti, primećujem kako sve teže pamtim, a sve lakše zaboravljam.