Dačićev Ranković

Tako je Dačić u jednom trenutku bubnuo nešto o „rehabilitaciji“ druga Marka, ne znajući ustvari koliko je bio u pravu. Trebalo je samo da doda „političkoj“, jer sudskoj rehabilitaciji nema mesta, bez obzira na dosadašnja budaljenja raznih sudova. Leka Ranković je jula 1966. izbačen iz Prezidijuma Politbiroa CK (ili kako se već taj tadašnji Izvršni komitet zvao), pa zatim i iz Partije (koja se još pisala i izgovarala sa velikim „P“). Namestili su mu izmišljenu aferu s nekakvim „prisluškivanjima“ (što se radi i danas) i marginalizovali ga. Tito ga je abolirao, pa je tako stvar pravosudno rešena jednom za svagda. Posle su neki pokušali da od Leke, koga su sve ređe zvali Marko, naprave Srbina, kao što to danas opet pokušavaju kojekakvi „analitičari“, a ni Dačić tu nije nevin. Drug Marko bio je tvrdi komunista i još tvrđi čekista; Srbin nije bio. Slično je i sa Krcunom Penezićem: pravili su se da ga vole zato što mu je Vasa Popović bio simpatičan (a kome nije?), pa ga je vadio iz zatvora kad napravi neko sranje. U oba slučaja hinjene „simpatije“ bile su zbog straha, a ne ljubavi i nemojte mi sada o „srbovanju“. Ta dvojica marljivo su decenijama punili zatvore i razna ostrva ljudima koji su se u pogrešnom trenutku namrštili, nasmejali, ispričali ili saslušali neki vic, a da nisu otrčali u Udbu da to prijave. Nisu pravili razliku između Srba i ostalih naroda i narodnosti.

Ako, dakle, neko već treba da „rehabilituje“ Leku, politički, naravno, onda su to Ivica Dačić i njegova stranka SPS, mada se ne isključuje ni mogućnost proglašenja za blaženika, pa onda i sveca, kakva su vremena došla. Partija (s velikim „P“) ogrešila se o druga Marka i isključila građanina Leku, a zbog lažnih optužbi zlih ljudi. Sada bi bio red da druga Marka SPS posthumno vrati u Partiju i postavi za počasnog člana svog Prezidijuma Politbiroa Glavnog odbora, kako se sada zove CK. Možda mu isposluju i ulicu; predlažem Despota Stefana ili Bačvansku, a može i Kraljice Ane na Banjici gde je glavni stan BIA, firme sednice Udbe. Zaista ne marim, eto vas tamo, pa se rehabilitujte do mile volje – samo nemojte pravosudno.

Kad smo kod toga: sa Lekom su pod krivični progon ni krivi, ni dužni došli još neki, tada, 1966. i takođe su bili abolirani. Jedan od njih, posle sedenja u pritvoru odbio je aboliciju i tražio da mu se sudi, jer je nevin i to može na sudu da dokaže. Reč je inž. Numiću, šefu tehnike savezne Udbe i ocu mog druga Slaviše. Njegov zahtev odbijen je iz razloga očiglednih: ti ćeš nama biti nevin; a ostali?

Nema, dakle nikakvog smisla – i neprilično je – sada od druga Marka praviti Srbina; ako ga već rehabilituju, neka to radi stranka iz jasnih razloga.

PS: Mislite sada malo i na Jovanku Broz, do pre neki dan niko nije mislio na nju.