Dosije: Analitičar

Nesvakidašnje grubu i fajtersku, barem za svet koji nije školovan na asfaltu, međusobnu borbu po svim medijima, danas vode prvaci državne analitike. To bi svakako moralo da zabrine ovo društvo. Jok. Odjeka zdravog razuma zasad nema. A među univerzitetlijama u politici, zaratilo na sve strane, udario junak na junaka. Nije to kao do sad borba između privilegovanih nosilaca lenti dveju Srbija. Sada se, kao u svakom rasulu, više, na prvi pogled, ne zna ko koga udara. NSPM, taj, sada već fenomen vredan izučavanja, no donedavno i centar i uporište nekad Koštuničine, potom i drugih vlastodržačkih ideologija koje se prepoznaju po ogromnom medijskom uticaju, pa samim tim i enormnom medijskom prostoru koji su vodeći nspm-ovci uzurpirali do danas, prolazi čudnu katarzu. Kažem čudnu, jer bi katarza po prirodi trebalo da znači pročišćenje, a ovde se dešava obeščašćenje unutar redova, dojučerašnjih saboraca i ideologa „prvosrbijanstva“. Oni se svađaju i tužakaju nesvakidašnjom (ponajmanje analitičkom argumentacijom), što putem dnevnih glasila koja im to omogućavaju (koliko prostora je samo „tuženi“ Danas ustupio tužiocu Đ. Vukadinoviću u poslednja dva meseca?), što preko ranije bliskih im medija tipa Pečat, Standard, Vidovdan, itd. Po rečniku vređanja kojim se služe, i količini prljavog veša koji iznose jedni o drugima, taj cvet „intelektualne“ Srbije, te mudre savetničke glave srpskih zvaničnika, ne razlikuju se mnogo od svedočenja pripadnika surčinskih, zemunskih i drugih poznatih klanova. Ako ima ikakvog sistema u tom ludilu, onda je on u samo jednoj zlokobnoj zakonomernosti: Što je Srbiji gore, to se srpski državni analitičari više i strašnije međusobno optužuju, i bave samo sami sobom, ne i Srbijom, što im do juče beše posao.

Mi smo ovde, uglavnom pomoću Basarinih tekstova, i reakcija koje su na njih usledile, donekle pratili deo tih neobičnih dešavanja kod Vučelića u Pečatu, ali i drugde, gde se „patriotska“ desnica unutar sebe, ali i spram „patriotske“ levice žestoko i ružno podžapala. U tekstovima objavljenim u samom Pečatu mislim da smo mogli da pročitamo samo vrh ledenog brega, naslućujući strašna podzemna gibanja koja moraju stajati ispod tog brega. Da je stvar sa državnim analitičkim savetodavcima otišla predaleko, a vrag odneo svaku šalu, uverilo me je pre par dana dalje produbljivanje ovih klanovskih sukoba koje liči na sve samo ne na malu svađu među intelektualcima. Ukratko, dr Miša Đurković, filozof, kolumnista Politike, kratko vreme jedan od, upućeni kažu, retkih primeraka racionalnih saradnika Koštuničinog kabineta (zbog te racionalnosti i normalnog komuniciranja sa javnošću mandat mu kratko trajao, no nemojte me držati za reč, ne znam sve podatke, prim. aut.) napisao je tekst objavljen kod Cvijanovića u Novom Standardu u kojem iznosi svoje insajdersko viđenje klanovskih borbi u srpskoj patriotizovanoj analitici sa sedištem u „firmi NSPM“ („FIRMA“ je termin dr Đurkovića!). Ako je i trećina onog što se iznosi u tekstu tačna, slučaj srpske analitike je posao za državno tužilaštvo, ili bar biračko telo onih koji takve analitičari opserviraju, dakle srpske političare. No, odmah potom do juče medijski neizbežni i sveprisutni Sloba Antonić odgovara kolegi Đurkoviću (na sajtu NSPM) opominjućim „kumovskim“ tekstom u kojem ga obrni okreni, metaforom jal sekiricom, proglašava „britanskim špijunom“(!!). Izuzetno napet do samog kraja Antonićev triler. Dr Đurković (britanski špijun ili srpski analitičar??!!) još jednom se oglašava tvrdnjama da na sajtu NSPM pišu dva analitičara (!) pod imenom i prezimenom za koje postoje indicije da ne postoje ili da se iza njih krije jedan od poznatih analitičkih patriota, a nije reč o Antoniću, već onom drugom za kojeg se sve češće vezuje kraj „Očenaša“ u stihu „no sačuvaj nas od lukavoga“. I tako dok se tužilaštvo i dalje, ama ič, ne interesuje za čudna dešavanja među ljudima koji su kreirali i još kreiraju javno mnenje u Srbiji i na vrućoj su liniji 24 sata sa najznačajnijim političkim i medijskim faktorima ove tužne zemlje, analitički klan ne gubi vreme… Eto ih, čas su komsomolci, čas evrounijati, čas neoboljševici, čak belogardisti, čas evroskeptici, čas anglofobi, čas ovo, čas ono, u svakom šinjelu, sa šapkom, pod šlemom, šajkačom, kad i kome zatreba.

Njihova međusobna raskrinkavanja nisu, nažalost, njihova lična stvar. Čiji je prljavi veš koji sada iznose dok napadaju jedni druge? A nije Đinđićev. Znate, ako jednog dana analitički odobravaš zviždanje Marseljezi, a drugog dana ubiju francuskog navijača, ti, uistinu, nisi kriv, ali moralno jesi na ispitu. Ali, onaj ko te i nakon toga tapše po analitičkom ramenu, e taj jeste i kriv za ceo ovaj vulgarni dosije, ili aferu: „Analitičar“.