Podgrevanje Vučića 1

 Kada je opozicija preuzela upravljanje velikim gradovima Srbije, Miloševićeva zvezda – setimo se da je on tada, kao sada Vučić, za međunarodnu zajednicu bio faktor mira i stabilnosti – počela je nezaustavljivo da trne.

U jednom dobrom emigrantskom romanu, kojem – grešan – ne mogu da se setim ni imena ni autora, navodi se da su „naši ljudi“ 1996. u Kanadi u znak solidarnosti takođe lupali u šerpe, u onim gradskim kvartovima gde je bilo mnogo ovdašnje dijaspore. Simbolično su znali da izađu na balkon i nekoliko puta „zveknu“, ako ništa ono da nerviraju one koji su pobegli od Miloševića a ipak ga – možda upravo zato što im je omogućio da pobegnu – podržavali. Građani drugih nacionalnosti nisu međutim imali razumevanje za ovu vrstu komunikacije, pa su pozvali policiju, koja je „lupačima“ objasnila da kanadski zakoni dozvoljavaju upražnjavanje narodnih običaja ali samo pod uslovom da se ne remeti javni red i mir.

U istom romanu se opisuje još jedna intervencija kanadske (komunalne?) policije, ovoga puta zbog smrada (na BHSC-u: mirisa) sarme. Naime, komšije su upozoravali naše „dijasporiće“ da ne mogu da podnesu to što je celo stubište „kontaminirano“ dok se u nekom stanu krčka ova „savršena simbioza flore i faune“. LJubav prema sarmi, koja ima tu karakteristiku da joj „miris“ nezaustavljivo prolazi i kroz ključaonicu, bila je snažnija od želje za dobrosusedskim odnosima, pa je na kraju policija morala da zamoli naše sunarodnike da ubuduće obezbede specijalnu zaštitu prilikom spremanja ovog jela.

Elem, sarma je jedna od čvorišnih tačaka naše vekovne kulture i naših vekovnih ognjišta. Inače, naziv „sarma“ potiče od turske reči „sarmak“, koja znači „zaviti“. Sarma je dakle sve ono što se mota u neki zeleniš, dok je dolma ono što se puni (luk, tikvice…).

Prastar je, ali večito aktuelan, vic o porodici koja svakog dana za ručak ima sarmu. Počinje u ponedeljak, kada se svi oduševe činjenicom da je ovo tradicionalno jelo na trpezi. O sarma, super sarma! Kako sedmica prolazi, a meni se ne menja, oduševljenje polako splašnjava, da bi u nedelju doseglo najniži nivo. Opet sarma, jebiga! Ali sutra je ponedeljak – novi dan, nova nafaka – i sve kreće od početka. Oduševljenje je opet na vrhuncu. O sarma, super sarma!

Ovaj filozofski vic na narodski način ukazuje da je krug simbol života i tematizuje kruženje sarme u vremenu i prostoru. On takođe odslikava i našu političku i društvenu scenu. Manje-više isti ljudi vrte se u krug, i postaju nam neizdrživo dosadni, ali onda dođe ponedeljak i mi se ponovo oduševimo njima. Postoje ljudi koji jedan te isti tekst pišu i govore ceo život, ali se ponedeljkom građani oduševe njihovom inventivnošću. Građani decenijama kušaju SNS-SPS-SRS sarmu, ponekad im je muka, ali šta bi drugo? Da ne bi bilo da probaju kari ili ostrige?

Vučić je vrhunska sarma, koja je jedan deo života provela u zamrzivaču, a sada se svakodnevno podgreva. Stara je tajna vrhunskih kulinara: sarma je svakim podgrevanjem sve bolja i bolja. A bogami režimski mediji Vučića svakog dana služe narodnim masama i za doručak, i za ručak, i za večeru.

Onima koji su kao fol građanski orijentisani i baštine visoke građanske principijelne principe a istovremeno su svoje dupe udobno smestili u stamenoj piramidi korupcije, Vučić nedeljom dosadi, pa mu upute koju reč kritike. Ponedeljkom su ponovo srećni jer otkriju da će nas Vučić uvesti u EU i rešiti jednom zanavek problem Kosova i druge probleme koji se nahode pod kapom nebeskom.

U vojvođanskom slučaju, vic govori o Ligi socijaldemokrata Vojvodine. Vojvođani ovu sarmu kušaju već decenijama, a posebno se oduševe kada u ponedeljak, pred neke izbore, ova stranka odluči da okupi sve „vojvođanske snage“ kako bi prešla cenzus i bolje se pozicionirala. Odjednom kao ozbiljno počinje borba za „vojvođansku stvar“, a ne za pogodnosti koje donosi bavljenje politikom na ovim prostorima. U nedelju stvar postane sasvim jasna, a Ligini partneri ostanu ne kratkih rukava nego osvanu u toplesu, bez odborničkih i poslaničkih mesta. Ali, ponedeljak je blizu, i vreme je da se Vučić podgreje.

Da se razumemo, ideje vojvođanske autonomije, decentralizacije i regionalizacije su izuzetno važne, i one mogu ovu zemlju pokrenuti i iskoristiti njene potencijale. Takođe, političke platforme koje podrazumevaju zalaganje za građansko društvo i suočavanje sa teškom, ratnom prošlošću – jesu one koje deli najbolji i najumniji deo ove zemlje. Ali skoro da je neverovatno kako te ideje imaju slab menadžment u politici. Kada pogledate političke stranke koje se zalažu za ove ideje, to izgleda kao da je Koka-Kola birala ljude koji će da vode Pepsi-kolu, ili kao da je kompanija Adidas radila biznis-plan za Pumu.

Narodna izreka kaže: ako je nešto smotano kao sarma, ako izgleda kao sarma i ako miriše kao sarma, onda je to definitivno sarma.