INTERVJU U pripremi izmene Zakona o OIE: Hoće li procedure biti brže, a priroda zaštićena?

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Polazne osnove za njegovu izmenu, a od 19. juna do 7. jula javnost je imala mogućnost da dostavi predloge, komentare, sugestije i primedbe.

Kako je saopšteno iz Ministarstva, primljeno je ukupno 94 komentara, predloga i sugestije od 15 podnosilaca.

Iz Ministarstva su ukazali da, imajući u vidu da Polazne osnove ne sadrže konkretne odredbe budućeg Nacrta zakona, već utvrđuju teme, ciljeve i pravce izmena, značajan broj dostavljenih komentara odnosio se na predlaganje konkretnih normativnih rešenja koja će biti razmotrena u narednoj fazi, prilikom izrade Nacrta zakona.

Tri organizacije – Centar za unapređenje životne sredine, Beogradska otvorena škola i Platforma za društveni razvoj i inovacije – poslale su veliki broj komentara na Polazne osnove, a u intervjuu za Danas ističu da najvažniju novinu predstavlja uvođenje takozvanih zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije.

Kako su objasnili za naš medij, to su područja koja bi država unapred odredila kao pogodna za solarne i vetroelektrane, gde bi dozvole trebalo da se izdaju brže i sa manje administrativnih koraka.

Ukazuju da bi u tom slučaju pojedini projekti mogli da budu oslobođeni obaveze procene uticaja na životnu sredinu.

Iz ove tri organizacije saglasni su da je ubrzanje razvoja OIE važno za energetsku sigurnost Srbije, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i ostvarivanje klimatskih ciljeva.

Međutim, ističu da ubrzanje procedura ne sme biti ostvareno po cenu ugrožavanja prirode, biodiverziteta i interesa lokalnih zajednica.

Između ostalog, naglašavaju da iz javne sfere treba ukloniti mitove o krovnim solarnim elektranama kao opasnosti koja ugrožava sigurnost i bezbednost elektroenergetskog sistema.

Smatraju da treba ukloniti sve birokratske prepreke na putu razvoja prozjumera, odnosno kupca-proizvođača OIE.

Koje su izmene i dopune Zakona o korišćenju OIE najavljene u Polaznim osnovama i da li one predstavljaju korak napred ili postoje nedostaci?

Najvažniju novinu predstavlja uvođenje takozvanih zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije. To su, u suštini, područja koja bi država unapred odredila kao pogodna za solarne i vetroelektrane, gde bi dozvole trebalo da se izdaju brže i sa manje administrativnih koraka, a pojedini projekti mogli bi da budu oslobođeni obaveze procene uticaja na životnu sredinu.

Ovo se radi prevashodno zato što Srbija usklađuje domaće propise sa evropskim direktivama o podsticanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora (RED II i delom RED III).

Ubrzanje razvoja OIE je važno za energetsku sigurnost Srbije, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i ostvarivanje klimatskih ciljeva. Međutim, ubrzanje procedura ne sme biti ostvareno po cenu ugrožavanja prirode, biodiverziteta i interesa lokalnih zajednica.

Ova tema zahteva kvalitetnu javnu raspravu i uključivanje stručne javnosti, civilnog društva, privrede i drugih zainteresovanih strana, kako bi konačna rešenja bila održiva i prilagođena stvarnim potrebama Srbije. Zato i ukazujemo da sam proces donošenja izmena zakona treba da bude otvoren, inkluzivan i transparentan i da se ne sprovodi tokom perioda letnjih godišnjih odmora.

Kako su potencijalne izmene usklađene sa zaštitom prirode? Da li se vodilo računa o tome da razvoj OIE ne ugrozi plodno zemljište, staništa životinja, ptice i izvore vode? Da li Srbija ima dovoljno podataka o biodiverzitetu da bezbedno odredi zone ubrzanog razvoja OIE?

Ključno pitanje nije da li Srbija treba da razvija obnovljive izvore energije, to je nesporno, neophodno i neodložno. Pitanje je kako taj razvoj uskladiti sa zaštitom prirode i biodiverziteta.

Iskustvo Evropske unije pokazuje da zone ubrzanog razvoja mogu biti uspešan instrument samo ukoliko se određuju na osnovu prethodnih detaljnih analiza prostora, dostupnih podataka o biodiverzitetu i razvijenog sistema zaštite životne sredine.

Mi takav sistem zaštite životne sredine, još uvek, nemamo. Granice ekološke mreže nisu konačno utvrđene, procedure procene uticaja su i dalje u razvoju, a postoje i veliki izazovi u prostornom planiranju.

Zbog toga smatramo da određivanje zona ubrzanog razvoja mora biti sprovedeno pažljivo, transparentno i uz uvažavanje domaćeg konteksta.

U suprotnom, postoji opravdan rizik da se ubrzanje procedura shvati samo kao skraćivanje procesa sa velikim posledicama po životnu sredinu i biodiverzitet, umesto kao prilika za razvoj OIE i energetsku sigurnost.

Energetska tranzicija i zaštita prirode ne treba da budu suprotstavljeni ciljevi. Naprotiv, dugoročno uspešna tranzicija moguća je samo ukoliko se ostvaruju zajedno.

Iz komentara koji ste dostavili Ministarstvu rudarstva i energetike zaključuje se da je vaš stav da je u Srbiji najveći problem to što investitor ili građanin mora da prikupi veliki broj dozvola za OIE projekte. Kako to izgleda u praksi ako se uzme u obzir i tekst Zakona o planiranju i izgradnji? Šta vaša udruženja predlažu u ovom slučaju?

Pre svega predlažemo horizontalno usklađivanje propisa jer izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije bez izmena propisa u oblasti planiranja i izgradnje neće otkloniti birokratske barijere razvoju projekata obnovljive energije.

Predlažemo da se sistemske izmene sprovedu kroz transparentan dijalog koji će uključiti sve zainteresovane strane, pod objektivnim nadzorom stručne javnosti i civilnog društva. Sama činjenica da se proces izmena zakona odvija tokom letnjih odmora uopšte ne obećava da će tako biti.

Problem je u tome što se pred domaćinstva i privredu stavljaju nepotrebni zahtevi.

Evropske direktive koje se transponuju postavljaju okvir prema kome pravila o odobravanju, sertifikaciji i licenciranju moraju biti objektivna, srazmerna i neophodna.

To znači da svaki zahtev prema kupcu-proizvođaču mora imati prepoznatljivu funkciju: zaštitu bezbednosti mreže, stabilnosti objekta, zaštitu od požara, zaštitu životne sredine, imovinskih prava ili drugog konkretnog javnog interesa.

Ishodovanje akata i vođenje postupaka koji ponavljaju već proverenu činjenicu, ili ne utiču na zakonitost i tehničku bezbednost projekta, trebalo bi da budu ukinuti ili integrisani u drugi svrsishodni postupak.

Predlažete uvođenje jednostavnijih procedura za dobijanje dozvola, poput sistema obaveštenja i „pozitivnog ćutanja administracije“ za manje projekte. Kako bi to izgledalo u praksi i za koje projekte? Da li postoji rizik da takve procedure smanje kontrolu kvaliteta i bezbednosti projekata?

Iz javne sfere treba ukloniti mitove o krovnim solarnim elektranama kao opasnosti koja ugrožava sigurnost i bezbednost elektroenergetskog sistema.

Birokratske prepreke koje se postavljaju realizaciji projekata kupaca-proizvođača električne energije svojevrsni je apsurd.

Naravno da operater distributivnog sistema treba da nastavi da obavlja svoju funkciju i da se stara o tome da svaka solarna elektrana bude bezbedno priključena na distributivni sistem.

Sistem notifikacije i pozitivnog ćutanja administracije predstavlja proaktivno delovanje operatera koji kontinuirano radi na unapređenju sistema i mreže i omogućava građanima da koriste Sunce, sutra i vetar, kao javni resurs.

Direktiva upućuje države članice EU da razmotre odobravanje postupaka jednostavnog obaveštavanja i za solarne elektrane do 50kw, pod uslovom da se očuva stabilnost, pouzdanost i sigurnost mreže. Dakle, to je moguće i u primeni je u zemljama EU.

Važno je ne zaboraviti da šteta koju po imovinu, zdravlje i prava građana Srbije proizvode zastarele termoelektrane i prevaziđeni način proizvodnje i potrošnje energije u Srbiji ne može da se meri sa solarnim elektranama i njihovim uticajima.

Šta je potrebno za brži razvoj kupca-proizvođača, šta predlažu Polazne osnove, a šta vi?

Kupci-proizvođači su jedan od stubova građanske energije u Srbiji, ali je neophodno da im se omoguće dodatna prava učestvovanja na tržištu električne energije – to polazne osnove svakako najavljuju, ali je važno i da budući mehanizmi zaista doprinesu nameravanim ciljevima izmenama.

Pre svega, potrebno je regulisati mogućnost prozjumera da svoje viškove mogu da predaju bilo kom snabdevaču, ili energetskoj zajednici, i time krenemo u razradu tržišnih koncepata za kupce-proizvođače, uz razvoj modela trgovine i načina ugovaranja.

Pored toga, izuzetno je važno utvrditi do kada će domaćinstva koja su stekla pravo na neto-merenje, moći da zadrže taj status, obzirom da se od 1. januara 2027. prelazi na drugačiji način obračuna koji će biti manje povoljan.

Naš predlog je da domaćinstva zadrže pravo na neto-merenje do kraja veka elektrane sa parametrima na osnovu kojih je stečen status kupca-proizvođača.

Dodatno, smatramo da je od izuzetne važnosti hitno rešiti izazove kod stambenih zajednica koje su kupci-proizvođači. Trenutno imamo samo sedam registrovanih stambenih zajednica, i očigledno je način obračuna ono blokira dalji razvoj u ovom segmentu kupaca-proizvođača.

Trenutno, stambene zajednice preuzimaju sopstvenu struju isključivo kao višak koji nije iskorišćen, ali je poslat u mrežu, što čini da svaki proizvedeni i upotrebljeni kilovat-sat ima i ugrađenu cenu pristupa distributivnom sistemu uvećanom za akcizu i PDV.

Ovakav način obračuna stavlja stambene zajednice u diskriminisan položaj, zato što im ne daje pravo na direktnu potrošnju (iz proizvodnje elektrane – u realnom vremenu), koja je ključna za smanjivanje računa i povraćaj investicije u razumnom roku, obzirom da se dešava iza brojila i nije predmet obračuna.

Naš predlog je da, dok operator distributivnog sistema ne obezbedi adekvatan način merenja preuzete i utrošene električne energije, sva proizvodnja bude tretirana kao direktna potrošnja, zato što stambene zajednice ne treba da snose troškove koji su nepravedno nametnuti i nisu proporcionalni učešću i uticaju stambene zajednice na elektroenergetski sistem.

U komentarima ističete princip „prvo već izgrađeni prostori“. Da li potencijalne izmene daju dovoljno prednosti izgradnji OIE objekata na krovovima, industrijskim zonama, parkinzima, napuštenim kopovima, deponijama i drugim degradiranim površinama u odnosu na nove lokacije?

Jedna od važnih preporuka jeste da prioritet treba dati razvoju obnovljivih izvora energije na već izgrađenim i degradiranim površinama, odnosno na lokacijama gde ne postoje značajni konflikti sa zaštitom prirode, poljoprivrednim zemljištem ili drugim javnim interesima.

To podrazumeva pre svega krovove i fasade zgrada, industrijske zone, parking prostore, infrastrukturne koridore, napuštene industrijske komplekse, kopove i druge već izmenjene površine.

Upravo na takvim lokacijama moguće je relativno brzo povećati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, uz znatno manje rizike po biodiverzitet i korišćenje zemljišta.

Zato smatramo da bi prioritet u narednom periodu trebalo da bude uklanjanje administrativnih prepreka za razvoj krovnih solarnih elektrana, projekata građanske energije i energetskih zajednica, kao i stvaranje podsticaja za korišćenje postojećih izgrađenih i degradiranih površina.

To ne znači da razvoj većih projekata na novim lokacijama nije moguć, već da bi u ovoj fazi načelo „prvo već izgrađeni prostori“ trebalo da bude jedno od osnovnih načela planiranja razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Ukazujete da Srbija treba da omogući razvoj energetskih zajednica u skladu sa RED II direktivom. Koje konkretne administrativne i regulatorne prepreke danas najviše usporavaju njihov razvoj i kako bi jedna takva zajednica funkcionisala u praksi? Da li one danas postoje ili samo na papiru?

Zajednice obnovljivih izvora energije postoje od 2021. godine u Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Međutim, usvajanje podzakonskih odredbi koje bi omogućile primenu ovog instituta u praksi se nije dogodilo u pet godina postojanja zakonskog osnova, tako da nemamo ni jednu operativnu zajednicu.

Polazne osnove najavljuju unapređenje pravnog okvira za energetske zajednice, ukidanje različitih neopravdanih prepreka, omogućavanje potrebnih energetskih aktivnosti i mogućnosti uključivanja različitih aktera.

Mi se zaista nadamo je ovo trenutak kada ćemo staviti u funkciju zajednice obnovljivih izvora energije, nakon čega će svi akteri, pre svega građani, imati direktne koristi od smanjenih računa, ali i dugih brojnih koristi koje energetske zajednice donose.

Predložili smo da se omogući pravo na deljenje energije između članova zajednice, uključujući i iz elektrana kupaca-proizvođača, čime se ovaj koncept usklađuje sa evropskim direktivama.

Kada zakonodavstvo bude sazrelo do faze primene, biće potrebne i mere podrške kako bi se sa regulacije prešlo u akciju, pa smo predložili i mere podrške, koje uključuju finansijske, fiskalne, tehničke i podsticajne mere koje treba da budu zasnovane na nediskriminaciji i transparentnosti.