Lavež kerova ne daje rezultate

Rektor Đokić, možda uopšte nema političkih ambicija, niti razmišlja o tome, ali je označen kao državni neprijatelj broj jedan. Treba imati petlju i stati uz studente, bez obzira što naša mladost ima ogromnu podršku u narodu. Malo je onih koji tu podršku plaćaju na ovaj ili onaj način.

Neko je to dobro primetio da su Isus Hrist i Vladan Đokić jedini ljudi koji su „propitivani“ na Veliki petak. Naravno, radi se o metaforičnom prikazu onoga što se pre neki dan dešavalo. Svi smo znali da rektoru Đokiću sledi sve ono što su mnogi već doživeli, a neki i dalje žive u takvom ambijentu. Setimo se samo Saše Jankovića kojeg je ovaj odvratni režim mediokriteta bez upotrebnog znanja proglasio za ubicu. Sve dok je predstavljao iole kakvu opasnost po Vučića, ka njemu su ispaljivane najotrovnije strele. Danas da pitate naprednjake ko je Saša Janković, teško da bi znali. Ne znaju oni doduše ni ko je rektor, niti kako se zove, ali što je veće neznanje, to su jači napadi na onoga na koga se atak naredi.

I uvek su egzekutori isti, od medija do ljudi. Plus, kao po nekom pravilu, pojavi se neko nedostojan, ovoga puta u izgovaranju imena beogradskog rektora, koji će iz petnih žila izvući svu moguću odvratnost ne bi li napao onoga koga Vučić obeleži kao metu. Ovoga puta su otišli korak dalje. Koliko god i kako god da su Jankovića označavali za ubicu, a Dragana Đilasa za lopova, nikada ih nisu pozvali u policiju. Rektora jesu i to na Veliki petak. Jedino što je još Vučiću ostalo jeste da hapsi i da bije.

Policija bi pre trebalo da pozove „u goste“ sve one koji bezočno kvalifikuju pojedince kao izvršioce najtežih krivičnih dela. Najmanje informativni razgovor su zavredeli svi oni, da na kažem „ono“, od Vučića, preko Ane Brnabić, Vladimira Đukanovića, Darka Glišića, do vlasnika Informera čije ime ne treba iz higijenskih razloga pominjati. Upravo taj nepomenuti, poput Bernarda Hategekimanaa, bivšeg glavnog urednik dnevnog lista “Kamarampaka“ u Ruandi, podstiče na teška kriminalna dela svojim radom. Bernard, poznatiji kao Mukingo, putem svog lista i radio stanice direktno je pozivao na ubijanje Tutsa u građanskom ratu plenenom Hutu i zbog toga osuđen na doživotni zatvor u Hagu. Ovaj naš Mukingo još ne poziva na ubistvo, ali zato vapi za hapšenjem rektora i studenata uz najgore reči koje poseduje srpski rečnik.

Predsednik Srbije bez ikakvih problema može za rektora da kaže da je lojalan nekoj drugoj državi, a da ga niko ne pozove na razgovor i da kaže: Čekaj, imaš li ti neki dokaz za to? Ne daj Bože da ga neko priupita za 619 miliona, a on duže od decenije govori da je Đilas lopov. Da li postoji ijedan državnik na svetu koji će za dekana nekog fakulteta reći ono što je Vučić rekao o Nataliji Jovanović, dekanki Filozofskog fakulteta u Nišu.

Da se razumemo, Vučić nije samo u problemu što krši Ustav na svakodnevnom nivou. NJegova monstruoznost se ogleda i u tome što na tom istom nivou učini po nekoliko krivičnih dela. NJemu je, jednostavno, sve dozvoljenu isto kao i srpskom Mukingu.

Vučić sve ovo radi ne bi li nam i rektora Đokića ogadio, isto onako kako je uspeo to da uradi sa Jankovićem, Đilasom i svim ostalim ljudima koji su postali pretnja po njega. Nešto, međutim, ne ide u tom pravcu. Lavež njegovi kerova postaje bezučinkovito i to ga frustrira. Kada se Natalija Jovanović nedavno prošetala centrom Novog Pazara, nije bilo muškarca i žene koji nisu ustali iz mnogobrojnih bašti i aplauzom dočekali dekanku iz Niša. Promenila se Srbija i to Vučić dobro zna.

Zato se batrga i čini sve gore poteze po sebe. Pitanje je dana kada će krenuti da hapsi i da bije narod na ulici. Bez obzira što zna da će mu to biti politički kraj, onaj mali radikal, koji oduvek čuči u njemu, stalno ga tera na tako nešto.
Što se rektora Đokića tiče, on je sebe svojim stavom i ponašanjem, već svrstao za života među besmrtnike koje će građani

Srbije pamtiti po čuvenju, bez obzira na to šta će i kako dalje. Srbija se ponosi takvim čovekom, a on je esencija dobra koju ljudi poput Vučića nikada nisu niti će ikada da razumeju.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.