Foto: Radenko TopalovićDa je Srbija normalna demokratska država bilo kakvi zahtevi ili rasprave o Bratislavu Gašiću i Aleksandru Vulinu ne bi postojali. U takvoj zemlji neko poput ove dvojice ni u kakvoj „rotaciji“ ne bi mogao da bude na takvim odgovornim funkcijama.
Ovako nešto je moguće samo u državi gde na čelu imamo autokratu čiji je jedini rezon za podelu državnih položaja – potčinjenost i slepa poslušnost. Aleksandar Vučić je tako gradio svoju piramidu vlasti, na čijem vrhu može da bude i da postoji samo jedan jedini, bez obzira da li je on predsednik države, ili šef mesne zajednice u Jajincima.
Ljudi poput Gašića i Vulina su preko potrebni svakoj vlasti, ali nijedna vlast do sada nije imala toliko lude hrabrosti da postavi ljude toliko sumnjivog obrazovanja i intelektualne sposobnosti da su postali deo nacionalne sprdnje. Sećanja na Gašićeve gafove su bolna i neprijatna.
Najbolnije je ono na pad vojnog helikoptera 13. marta 2015. godine kada je poginulo sedam osoba uključujući i bebu staru pet dana. Tada smo prvi put čuli Vučićevu krilaticu da nekoga „ne da“.
Tada je branio Gašića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Nešto kasnije, decembra iste godine, Gašić je u „majstorskom“ maniru poručio naciji da voli novinarke koje lako kleknu. Ovoga šuta ga Vučić nije branio i smenio ga je sa mesta ministra odbrane.
Kakve je gafove pravio kao šef BIA, teško da ćemo ikada da saznamo. Javnost je malo odmorila od njega, jer kada je neko šef BIA, onda ja daleko od očiju javnosti, ne pojavljuje se često u javnosti i ne daje izjave. Slično je sada i sa Vulinom. A onda su se desile dve tragedije koje od kojih je Srbija zanemela.
Za onu prvu u „Ribnikaru“ ministar policije nije, po skromnom mišljenju, ni na koji način odgovoran sve do trenutka kada u njegovom prisustvu njegov potčinjeni policijski službenik nije učinio spisak za likvidaciju dece javnim na konferenciji za štampu 3. maja od 13 sati i 15 minuta. I sada se vraćamo na početak teksta.
Da li postoji ijedno zdravorazumsko biće koje ovako nešto može da uradi u trenutku kada se desio taj masakr? Zašto nam niko nikada nije rekao zašto je taj spisak morao da se pokaže u javnosti. Zar nije bilo dovoljno reći da spisak postoji i da radi zaštite dece on neće biti obelodanjen? Ne, iz nekog razloga morao je da se pokaže i da tako imena te dece postanu javna.
U Ministarstvu se pravdaju da nisu oni objavili imena. Nisu, ali su taj spisak dovoljno dugo držali pred kamerama da su svi taj spisak videli. Gašić je stajao iza tog svog službenika. Nije reagovao. Neko je tom službeniku dao taj spisak i rekao da ga pokaže. Sigurno on to nije sam uradio.
Na taj način, naše Ministarstvo unutrašnjih poslova i naša država su direktno ugrozili bezbednost dece sa tog spiska. Roditelji iz „Ribnikara“ govore o užasima sa kojima se ta deca danas susreću od monstruoznih pretnji. Premijerka Ana Brnabić nas je obavestila da je u toku interna istraga kako se taj dokument našao u javnosti. Ako je Brnabić glupa i nedostojna pozicije na kojoj se nalazi, narod sigurno nije.
Evo, obaveštavam premijerku da je taj spisak javnim učinio načelnik Policijske uprave za grad Beograd Veselin Milić u neposrednom prisustvu ministra Gašića. Ono šta ta istraga sigurno neće da razreši, jeste ko je naredio da se spisak pokaže javnosti.
Da ne pričamo o tragediji u Mladenovcu. Šest stotina policajaca nije moglo jednog mladića da uhapsi cele noći, sam se predao. Toliko su dobri ti što rukovode našim bezbednosnim sektorom da su u pretragu poslali helikopter koji je morao da se vrati, jer nije imao dovoljno goriva. Ponoviću, uz Vučića, Brnabić, Gašića i Vulina, ne dao Bog da nas Rambo napadne – kapitulirali bismo za par sati.
I na sve to, Gašić pravi novi gaf. Optužuje Nemačku da krije informacije o ubici Olivera Ivanovića, odnosno da se ta osoba nalazi pod njihovom zaštitom. Ekspresno je Nemačka demantovala ovu tvrdnju Gašića.
Njegova izjava je, doduše, u roku od 24 sata naprasno pojačana znakom pitanja, ali potpuno nejasno kada, kako i zašto. Od odlaska Angele Merkel, Srbija nije u tako dobrim odnosima sa zvaničnim Berlinom i ovo će svakako u velikoj meri poremetiti te odnose.
Za sve to vreme Vučić i Brnabić ne vide gde je i kako pogrešio Gašić. Ne verujem da su toliko slepi, već teraju neki svoj inat. Ako sve navedeno nije dovoljno da se Gašiću zahvale na poverenju, onda se Srbija nalazi u mnogo lošijoj situaciju nego što bilo ko od nas može da zamisli.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
