Mi sve, oni sve

Zato je nemoguće da Priština dobije „sve“, a Beograd izgubi „sve“. „Nešto“ ne mora biti teritorija. Trajan sporazum neće podrazumevati nezavisnost Kosova u smislu punog suvereniteta. Evropa je složena struktura lokalnih autonomnih i verskih zajednica, grupa građana, gradova, konačno i suverenih država. Koncept suvereniteta podrazumeva više štete od profita. Nezavisno Kosovo je potrebno Srbiji kao otvorena, slobodna teritorija za srpsko i evropsko građanstvo, i obratno.

Idealno rešenje za celu bivšu Jugoslaviju bila bi integracija u Šengen, kako bi se obezbedila realizacija evropskih sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i ideja. Ali YU-Šengen nije tema lokalnih lidera, niti briselskih birokrata. Brisel Evropu zatvara za preostalu šaku jada balkanske sirotinje, dok Evropu prepušta Rusiji i Kini. Svi smo u drugom Hladnom ratu.

Ukoliko je razgraničenje predmet nove Vučićeve opsesije, pošto uporno podržava ratnohuškačku i rasističku kampanju protiv kosovskog albanskog naroda, to razgraničenje bi trebalo da postane, u ostacima ostataka Srbije, ventil za sva nezadovoljstva koja su, zasad, samo činilac novih kriza, umesto energija promena.

Ali bi ta granica smela da postoji samo na geografskim kartama. Svestan sam stava srpske većine da je prema Albancima neophodno podići Kineski zid. Zid je najveća sramota čovečanstva ikad, jer nije nastala samo protiv invazija nego i protiv svake različitosti, a navodno se vidi iz svemira.

Nakon tri veka upornog uzajamnog zatiranja Nemci i Francuzi ujedinili su državne teritorije iz potrebe da budu sve slobodniji i sve bogatiji, i ostvare trajan mir. Evropsko ujedinjenje, najgenijalniji, najsrećniji politički izum čovečanstva, traje koliko i vreme svih naših ludosti u kojima smo izgubili više od tri decenije, više od stotinu hiljada života. Svaka pojedinačna egzistencija, svakoga od nas, i nerođene dece, i dalje je upitna, i onih najsiromašnijih, i onih najbogatijih.

Od bivših Jugoslovena iz košmara propadanja, umiranja, zatiranja, izvukla se, zasad, samo Slovenija, možda će za njom Hrvatska. Grabe, Crna Gora i Makedonija. Ostajemo sami, s Rašom i Ratkom. Birali smo, 2000, između dva Miloševića, sad biramo između (neka) dva Vučića.

Srbi na Kosovu i Albanci u vankosovskoj Srbiji postaće slobodni samo ulaskom u evropsku zajednicu slobodne politike, ekonomije i geografije. Eksteritorijalnost srpske crkve, koja podrazumeva izuzimanje iz oporezivanja ali i iz političkog života (no taxation, no representation), mora se odnositi na čitav aktuelni ustavni okvir Srbije.

Takav status uživaju verske zajednice u SAD. Organizovani kriminal, nesigurnost, prisustvo policijskih i carinskih službi koje trkeljaju na „administrativnim“ prelazima, košmar kosovske srpske i albanske svakodnevice održava se u prećutnom partnerstvu zvaničnih i nezvaničnih Beograda i Prištine. Srpski i albanski lideri ne žele NATO i EU, kako bi zauvek presuđivali o životu i smrti. Samo su evri zajednički.