Mreža izdaje

U saradnji s domaćim izdajnicima (političari, mediji, univerziteti), ruska agentura utiče na narušavanje poverenja u demokratiju, procedure, vladavinu prava i evropske slobode (kretanja, poslovanja, usluga, mišljenja). Jedan od instrumenata je manipulacija krizama. Odnos prema migrantskoj krizi (koja je prenaduvana) objedinjuje snage Višegradske grupe, nove italijanske vlade (napad na Makrona) i ekstremističkih grupa u evropskim državama liberalne demokratije, uključujući podršku Bregzitu (koji je za Putina obavio B. DŽonson).

Razaranjem racionalnog i prosvetiteljskog duha narušava se suština evropskog projekta. Najuspešnija realizacija strategije zaglupljivanja, koja odnosi ljudske žrtve i u Srbiji, bila je antivakcinalna kampanja. Tako ni za TV N1 nije ključna potvrda (u relevantnim svetskim medijima) da je Rusija povela antivakcinalnu kampanju, tog pitanja nema u nedavnom razgovoru sa šeficom kancelarije SZO u Srbiji Žofijom Pustai, koja je, naravno i očekivano, prećutala temu ruskog uticaja.

Ruskim interesima trenutno je blisko pet vlada država članica EU (Višegradska grupa plus Italija). Neonacistička Alternativa za Nemačku već je sposobna da izazove masovne incidente (Hemnic, Berlin, Diseldorf, Bon). Na predstojećim izborima za Evropski parlament najvažnija je nepoznanica buduća snaga kvislinških politika koje će nastaviti da proizvode razdor u evropskim institucijama, javnosti i svakodnevici. Francuski predsednik Makron inicirao je nastanak nove odbrambene evropske strukture. Politički odnosi u neposrednoj budućnosti, ne samo institucionalni proces, odrediće mesto te strukture u strateškom NATO kontekstu i u domenu američke spoljne politike (koja je trenutno u vrtlogu procesa koji svakodnevno otkriva nova saznanja o uticajima ruske agenture na predsedničke izbore 2016, a Trampove osvetničke odluke oštetile mehanizme spoljne i bezbednosne politike). Usput, Rusija skupo plaća, ekonomskom i društvenom erozijom, ali i racionalno-intelektualnom, Putinovu viziju obnove sovjetske imperije.

P.S. Da li će za masakriranje Beograda (plus pozadinske radnje) Vučić platiti onu cenu koju je platio Đinđić povlađujući i onim saradnicima koji su ga potom prodali, manje je važno od činjenice da su javnost i institucije u ubrzanoj recesiji, društvo klonulo, a demokratije i sloboda posrću pod insajderskom opstrukcijom zvanične pro-EU politike. Dominantne domaće politike odbijaju da se suoče sa utopijom Kosova koje će navodno jednog dana, kad se svet promeni, osloboditi bratska ruska vojska masakrirajući milion i po Albanaca („zamrznuti konflikt“). Drugu, multietničku utopiju, obesmislili su svi koji su, na srpskoj ili na albanskoj strani, rušili jugoslovensku zajednicu koja je mirila sve separatne principe i nelegitimne interese (aktuelni model odnosa Nemačke, Francuske, Beneluksa itd). Teritorijalna kompenzacija i definisanje granice legitimni su i verovatno neophodni u procesu bilaterale i evropske integracije. Ali se otvara pitanje, da li ćemo biti dovoljno brzi i efikasni, i na srpskoj i na kosovskoj strani, da povučenu granicu odmah zatim ukinemo realizacijom evropskih sloboda u EU arhitekturi.