Žena pod ćebetom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. "Saradnja sa svakim diktatorskim rezimom je bolja od saradnje sa Zapadom".
   Ne moze Srbija nikako da se mane te kretenske politike. Koju su ugazili Kostunica i Tadic (rekao bih i vise od Milosevica), a dosledno sprovodi i Vucic. Samo li Zapad poostri odnose sa nekom od tih diktatura, nase vlasti nam odma takve pocnu prestavljati kao nekakvu egzotiku. Sve bi bilo mnogo postenije i doslednije, kada bi se bar odrekli i zapadnjackih para. I da li ce nekada doci dan kada ce gazdama iz Kremlja ovde neko smeti da kaze istorijsko "ne"? Posto je ocigledno da nam oni vode celokupnu spoljnju, a i dobar deo unutrasnje politike. Jos ako nas i Turska uzme pod svoje, Sev. Koreja ce za nas postati Svajcarska (posto mi se cini da je nas potencijal za glupost, veci od severnokorejskog).
   Profesor, kao i obicno, odlicno izdvoji i opise srz problema. Vec sada se moze reci da je jedini intelektualac u Srbiji, koji sme javno da iznese ovakav stav.

2. Sve je to tako, samo nije nam jugoslovenski socijalizam ostavio nikakvu "sekularizaciju". Ateizam nije isto što i sekularizam. U prvom su vernici građani drugog reda a u drugom su građani ravnopravni nezavisno od svojih verskih uverenja i prakse. U SFRJ je jedina dozvoljena politička partija, bez članstva u kojoj se nije moglo biti skoro ništa, bila, slovom svog Programa, zatvorena za ljude koji "ispoljavaju bilo koji oblik religioznosti". Danas je, u post-Yu prostoru, ponegde i ponekad upravo obrnuto – teško je deklarisanim ateistima, skepticima, agnosticima, o pravim ili nabeđenim "sektašima" i da ne govorimo. Dakle, ni S od sekularizma niti smo imali niti imamo.