Boško Buha

Ova filmska priča o vojvođanskom selu na početku Drugog svetskog rata i nacističke okupacije, proslavila je velikog Slavka Štimca.

Kao i većina filmskih proizvoda tog doba imala je ideološku konotaciju i naravno da popularizuje partizanski pokret, indirektno i tada vladajući Savez komunista.

Koju godinu kasnije Branko Bauer je snimio takođe film i seriju o narodnom heroju Bošku Buhi.

Rođen 1926. u selu pored Virovitice, Narodnooslobodilačkoj borbi se priključio 1941. sa samo 15 godina.

Učestvovao je u brojnim akcijama i bitkama partizana, istakao se kao bombaš.

Poginuo je u četničkom napadu 1943. na Jabuci pored Prijepolja.

Bauerova serija „Boško Buha“ takođe je proslavila tada decu, kasnije i danas velike glumce Dragana Bjelogrlića i nedavno preminulog Nenada Nenadovića.

Zanimljivo je da dečak koji je odlično odglumio Boška Buhu Ivan Kujundžić nije nastavio filmsku karijeru.

Gluma ga nije zanimala. Serija je bila veoma gledana, a na scenu pogibije Boška Buhe mnogi su plakali.

TV seriju pratila je maestralna muzika čuvenog trija – Zoran Simjanović je komponovao, Duško Radović pisao tekst, a Oliver Dragojević otpevao.

„Nek nas sete ove slike; Na tu decu i te đake što su mali, mali za vojnike, a veliki za junake …“

Na mestu njegove pogibije donacijama cele SFRJ, izgrađen je memorijalni kompleks „Boško Buha“, koji je decenijama okupljao decu iz svih delova Jugoslavije.

Dolazili, družili se, bavili sportom, bili na čistom vazduhu.

Onda su naravno propali socijalistička ideologija, jugoslovenska država, ekonomija… i naravno kompleks „Boško Buha“.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika zbog duga preduzeća „Putnik“, kome pripada kompleks, po drugi put je (prvi bio 2019. godine) najpre najavila, pa odustala od prodaje.

Prodaji se usprotivili ne samo veći deo javnosti već i Ministarstvo kulture Srbije.

„Obratili smo se Republičkoj direkciji za imovinu i Ministarstvu finansija, kao nadležnim organima za sprovođenje Zakona o javnoj svojini, da hitno reaguju i preduzmu odgovarajuće mere kako bi se obustavila prodaja. Zakon predviđa da kulturna dobra u javnoj svojini ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja, niti se otuđiti iz javne svojine“, saopštili su iz Ministarstva.

Dobar potez.

Bravo za ministarku Maju Gojković.

Odustajanje od prodaje, ipak, nije dovoljno.

Bilo bi dobro da ovaj kompleks bude obnovljen i da ponovo, bez ideologije i političkog upliva, okuplja decu ako ne iz bivše Jugoslavije, onda bar Srbije.

Imali smo svojevremeno „Pionirski grad“ u Beogradu, gde smo mi, tadašnji beogradski osnovci išli na dnevne izlete i uživali.

Sećam se veselja kada bi nam u školi najavili da idemo u „Pionirski grad“, pa pripreme, pa deljenja u sportske ekipe, odluke koju ćemo muziku slušati… Ne sećam se da su nam držali neka ideološka predavanja.

Vreme je danas drugačije, NOB i Boško Buha zaboravljeni. Snimaju se drugačije serije i filmovi, za koje nisam sigurna da će ostati u glavama danas mladih kao nama „Salaš u malom ritu“ ili „Boško Buha“.

Komunisti su, uz sve mane, ipak pravili bolje igrane filmove i serije.

I ne samo to.

Na programu N1 TV večeras je nova epizoda potpuno drugačije serije „Junaci doba zlog“- snažnog naziva „Zamlata na tronu engleske kraljice“ o Tomislavu Nikoliću, bivšem predsedniku Srbije, osnivaču i prvom lideru SNS. Verujem da će se naprednjacima, za razliku od prethodnih, bar malo dopasti.