Tužilac Koks učestvovao je u tački tuženog Koperfilda „13 srećnih“, u kojoj toliko slučajnih posetilaca, dobrovoljaca, nestaje na sceni, a onda se, mađioničarevom magijom, pojavljuju. Koks tvrdi da je povredio rame i glavu, da ga je lečenje koštalo stotine hiljada dolara i naravno traži pravedno zadovoljenje. Koperfild je čuven po trikovima nestajanja, „sad ga vidiš, sad ga ne vidiš“. I Kip slobode je tako „nestao“, prolazio je i kroz Kineski zid, ali smo mi proteklih dana, kao i bezbroj puta ranije, bili svedoci političkih trikova. Objekti su u našem slučaju bile zastave.

Najpre je lider radikala i u Hagu osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj u Skupštini Srbije, kako tvrdi, gazio i pokušao da pocepa hrvatsku zastavu. Onda su dva pripadnika HOS razvili zastavu „Za dom spremni“, negde pored Jasenovca, na dan državne komemoracije žrtvama ustaškog logora. U prvom slučaju je Skupština Srbije saopštila da ne postoji snimak incidenta u kojem je lider radikala Šešelj navodno pocepao i gazio zastavu Hrvatske. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da policija nije dobila nikakvu prijavu, ni zahtev u vezi sa ovim incidentom. Sisačko-moslavačka policija saopštila je da „nije evidentirala“ da je zastava sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni!“ razvijena na području Jasenovca. NJima niko ništa nije prijavio, ali će slučaj svakako proveriti.

Da li je bilo incidenata sa zastavama ili nije? Šešelj i neimenovani HOS-ovci tvrde da jeste. U prvom slučaju svedoka i snimka nema, u drugom imamo fotku i snimak. Onda je „došao“ ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin. Kod njega iluzije nema. Rekao je šta je rekao, ali magija je – kako je uopšte Vulin ministar i politički faktor? Kojom magijom pojedinci faktički bez stranaka i glasova, postaju važni političari u ovoj zemlji? Čime su zamađijali vladari ovih prostora svoje podanike, da, bez obzira što ništa za njih nisu uradili i dalje iste većinski podržavaju i za njih glasaju? Koperfild bi im pozavideo. Političarima, ne podanicima.

Odgovor Vlade Srbije na odluku Zagreba da Vulina, „do daljnjeg“ proglasi nepoželjnom osobom u Hrvatskoj, očekujemo sutra. Da li će Srbija početi da pravi spiskove „nepoželjnih“? Ili će se zadovoljiti opštom formulacijom da je Srbija za mir i pomirenje, gleda u budućnost, poziva i druge da to čine? Meni se, nažalost, čini da se Srbija ponovo nepotrebno svađa sa susedima. Možemo mnogo toga da kažemo na račun hrvatske zvanične politike, kao i jačanja ustaštva i klerikalizma u delu tamošnje političke scene, ali, „izvinjavam se, mnogo se izvinjavam“, oni ipak nemaju Vulina i Šešelja u Vladi i Saboru. Zato Vučićeva kuknjava kako su njega dočekali u Zagrebu, a on je preko toga hrabro prešao zaista „ne pije vodu“. U Saboru Hrvatske niko nije gazio zastavu Srbije, a najveća neprijatnost kojoj je Vučić bio izložen bilo je, čini mi se, podsećanje na njegov govor u Glini, devedeset i neke.

Ministar Rasim LJajić je izjavio da su odnosi Srbije i Hrvatske ponovo ušli u „minus fazu“. Kada su bili u plus fazi? Kada su se Vučić i Grabar Kitarović sretali? Susret na mostu je bio najidiličniji. Ili u vreme svadbe Igora Kojića i Severine Vučković? Pošto dotični najavljuju da će pokušati veštačku oplodnju, ako, bože zdravlja, dođe beba Kojić, radovaće se i Srbija i Hrvatska. A do tada ćemo imati još puno, puno prepucavanja na relaciji Zageb-Beograd. I šire.