Pitanje za sve: Da li je Novi Sad generalna proba za gušenje protesta?

Dekan Patrik Drid pokušao da uđe u zgradu i prekine blokadu fakulteta. Pozvao policiju da mu to omogući, tvrdio da većina studenata želi da uči, ali ih sprečavaju „blokaderi“ od kojih mnogi nisu sa tog fakulteta. U pokušaju da uđe na fakultet i radi, sprečili ga okupljeni studenti i građani. Intervenisala policija. Nekoliko povređenih, među kojima i dekan. Profesorku Filozofskog fakulteta Smiljanu Milinkov, policija bacila na beton. Studentkinja Katarina koja je biciklom stigla do Strazbura doživela potres mozga nakon udarca policije.

Vlast, od novosadskog gradonačelnika, nekoliko ministara, preko predsednice Skupštine Srbije do predsednika države, tvrdi da su se okupljeni ponašali divljački i fašistički, napadali policajce, hteli da linčuju dekana. Ministar unutrašnjih poslova Dačić rekao da „gotovo nije bila akcija policije, za razliku od 2008.“ kada je u policijskoj intervenciji na protestu tadašnje opozicije ubijen demonstrant Ranko Panić. „Zaboravio“ Dačić da je i tada bio ministar policije. Ni „druga strana“ nije ćutala.

Grupa profesora Fakulteta sporta i fizičkog najoštrije osudila nasilje policije. Oglasila se opozicija, nevladine organizacije, udruženja građana, osudili policiju za prekomernu upotrebu sile, upozorili da se ne može vladati pendrekom i biber sprejom.

Onda se, preko društvenih mreža i „pouzdanih izvora“ saznalo da su navodno glavni nasilnici bili Brajan Brković, novosadski aktivista i Dinko Gruhonjić, novinar i profesor Filozofskog fakulteta. Šta god da se desi u Novom Sadu – njih dvojica budu krivi, što u meni budi duboku sumnju u „zvaničnu verziju“.

Prvog ne znam lično, drugog poznajem i više puta sam ga pitala – kako to da baš uvek i za sve njega pominju. Odgovor verujem mnogi naslućujemo, a Gruhonjić sigurno svašta jeste, ali ne i čovek koji bi nasrnuo na policiju i neistomišljenike.

Naravno, ako niste na licu mesta, nećete verovati izjavama i saopštenjima već ćete pogledati snimke. Ono što sam videla nimalo mi se nije dopalo, a zaista mi se čini da je policija bez preke potrebe nasrnula na okupljene. Koji se nisu dali već na napad odgovorili kako su mogli. Naravno da je došlo do nemilih scena. Stav o tome šta se desilo zavisi svakako od političkih afiniteta, a kod mene je jasno kome naginjem, mada se trudim da objektivno sagledam problem. Pored toga, kada god vidim da Šešelj nekog brani, dekana Drida u ovom slučaju i poručuje da je trebalo da puca na studente, diskusija se prekida. Zna se ko je u pravu. Šešelj svakako nije.

Kada na jednoj strani imate studente, sa čijim se svim stavovima ili potezima ne morate slagati, ali vidite njihovu želju da urade nešto dobro, voze bicikle, trče maraton stotine i hiljade kilometara, šalju poruke jedinstva i solidarnosti u zemlji i sa komšijama iz regiona, a na drugoj klasičnu radikalsku retoriku, dileme nema.

Da li Novi Sad predstavlja generalnu probu predstojećeg pokušaja gušenja protesta? Na protestima je očigledno manje ljudi i eto prilike. Plašim se da vlastima ipak to nije pametno jer nasilje ne donosi rešenje, a može da izazove kontraefekat.

Nedavno je Vučić ispričao da žali što nije poslušao nekog Kineza koji mu je govorio da je na početku protesta trebalo da odgovori oštro. Da li je sada to rešio da učini? Možda se i „kobre“ pojave, ali vara se svako ko misli da je nekakav „balkanski Tijenanmen“ moguć u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.