Foto: Radenko TopalovićUvek može gore. Ovu pesimističnu izreku čini mi znam ceo život. Da može i treba bolje izgleda da su mnogi zaboravili, ali nadu im pobudili studenti. Pošto po prirodi nisam pesimista, ne volim da koristim prvu izreku, već radije onu da možemo mnogo bolje. Kako sam realna osoba, ne mogu da se ponekad ipak vratim prvoj – vlada dr Đura Macute, čiji izbor se ne dovodi u pitanje, gora je od sve tri koje je vodila Ana Brnabić i one Miloša Vučevića, koja joj je prethodila. A mislila sam da gore od njih ne može.
Nisam očekivala ništa od Macuta i njegove vlade. To je vlada koju će kao i prethodne voditi predsednik Vučić, a premijer će opet biti samo marioneta. Ali kada imate krizu kakvu imamo, kada najavljujete da je premijer čovek dijaloga koji ume da razgovara sa svima, onda za ministra prosvete predlažete Dejana Vuka Stankovića, koji bi studentske blokade i proteste rešio po kratkom postupku, za ministra informisanja Borisa Bratinu, osnivača i aktivistu više ekstremno desničarskih organizacija koje su se isticale protestima protiv nezavisnih medija, Parade ponosa, palili zastave EU… To znači da niste za dijalog već radikalizaciju i rešenja silom, ako treba. Evrointegracije treba da vodi Nemanja Starović, dosadašnji ministar rada, koji se dovodi u vezu sa vladi bliskoj NVO koja se isticala po uvredljivim i pretećim filmovima protiv NVO i nezavisnih medija. Za približavanje EU nije dovoljno što Vulin više nije u vladi.
Kako onda uspostaviti dijalog i rešiti duboku društvenu krizu, za šta se i u ekspozeu založio mandatar Macut? Vlada koju je predstavio najviše me podseća na drugi kabinet Mirka Marjanovića, koji je bio premijer od 1994-2000.
Uloge su ipak zamenjene. Tada je SPS bio jezgro vlade, SRS koalicioni partner, a JUL novoformirani pokret se tek profilisao. Druga Marjanovićeva vlada izabrana je 1998. Bila je najglomaznija, posle rekonstrukcije u novembru imala je 36 članova, pet potpredsednika, 23 ministra i sedam bez portfelja. Radikali imali čak 15 mesta, a u vladu ušao i JUL, kao i sada aktuelni Pokret za narod i državu iz koga dolazi budući premijer Macut i nekoliko ministara. Kakva su imena bila u Marjanovićevoj vladi.
Potpredsednici Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić. Aleksandar Vučić ministar informisanja, ministarka za ekonomsku i vlasničku transformaciju Jorgovanka Tabaković, ministarka bez portfelja Maja Gojković. Sve aktuelna imena. Iz JUL-a, pored ostalih, bili Milovan Bojić i Nada Popović Perišić. NJeno ministrovanje u kulturi verovatno se može posmatrati kao „zlatno doba“ u poređenju sa Nikolom Selakovićem.
Da Srbija može bolje pokazuju nam studenti u blokadi, biciklisti koji voze do Strazbura i protest održan u subotu u Novom Pazaru. Bošnjakinja sam, Sandžaklijka, kritičarka Vučićeve politike i zbog toga verovatno pristrasna, ali trudim se da budem objektivna. Poređenje dva skupa, Vučićevog u Beogradu i studentskog u Novom Pazaru, pokazuje da na prvom nije bilo nikakve energije, ideje, samo laži i pretnji.
Novi Pazar je poslao potpuno drugačiju, pozitivnu, poruku jedinstva i zajedništva, koju su Vučiću bliski mediji, pokušali da predstave kao sandžački separatizam. Vučić bio blaži, čak nas Bošnjake nazvao „braćom i sestrama“, ali „đavo se krije u detaljima“, pa i on govorio o nekakvoj autonomiji Sandžaka, Naseru Oriću, pomenuo i studenta, čije prezime kao ne zna („Bošnjak iz Pazara, Međac ili Delimeđac“). Ne kažu mnogi džabe – Jednom radikal, uvek radikal.
Druga Marjanovićeva vlada nije trajala dugo, verovatno neće ni Macutova. Preživeli smo Marjanovićevu, preživećemo i Macutovu, ali valjda možemo drugačije i bolje. Da ne bude opet ono – uvek može gore.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
