Šolc umesto Merkel

Koji dan ranije, u Rusiji održani izbori, ali iako je Putin ubedljivo najpopularniji strani političar u našoj zemlji, retko su koga zainteresovali. Izbori, Rusija, Putin – ti pojmovi su jednostavno kontradiktorni. Ali zato – Nemačka, izbori, Merkel – važno zvuči.

Izbori u Nemačkoj pokazali su zašto je ova zemlja postala najjača evropska sila. Na temelju ekonomske moći izgrađena je jaka i stabilna država. Videli smo izbornu kampanju u kojoj se poštuju pravila, politička sučeljavanja u kojima učesnici, predstavnici svih važnijih stranaka, pa i ekstremne levice i desnice, odgovaraju na pitanja, diskutuju, iznose svoje stavove. Imali su sučeljavanje na javnom servisu čak i u izbornoj noći, nekoliko sati nakon zatvaranja birališta. Što bi rekao Danilo Bata Stojković u „Ko to tamo peva“-„Nemačka medicina najbolja je na svetu“. Ili bar u vrhu.

Nema smisla porediti nemačke izbore i ono što se nama nudi, dovoljno je samo videti kakva su njihova politička sučeljavanja, a kakva kod nas. Nema u Srbiji pitanja, odgovora, dijaloga, „razmene mišljenja“, ali zato ima napada na političke neistomišljenike, sve koji se usude da misle drugačije i kritikuju „velikog vođu“, histerisanje i divljanje koje nema veze sa politikom već psihopatologijom. Da li smo sami krivi za to ili neko drugi? Da li imamo ovakvu politiku zato što smo mi ovakvi ili smo mi ovakvi zato što nam je takva politika? Šta je starije, kokoška ili jaje? Koliko su nam krivi stranci, zapad, pa i Nemci, zato što im je na brdovitom Balkanu draža stabilokratija nego demokratija, pravna država, ljudska prava? To je ta „nezgodacija“ sa Zapadom – jedna pravila važe za njih, druga za ostale delove sveta.

Rezultati izbora pokazuju da će, po svojoj prilici nakon dužih pregovora, vladu verovatno formirati prvoplasirana Socijaldemokratska partija sa Zelenim i liberalima. Ako se to ostvari Angelu Merkel bi na mestu kancelara zamenio Olaf Šolc, njen aktuelni ministar finansija i vicekancelar, a njena Hrišćansko demokratska unija bi otišla u opoziciju. Poznavaoci prilika smatraju da nova vlada u Berlinu neće doneti ništa novo Srbiji i Balkanu.

Politika Nemačke prema ovom delu Starog kontinenta ostaće manje više ista. Biće sigurno razlika u nijansama. Ne sumnjam da će SNS brzo izaći sa pričom da sa novim članovima vlade Nemačke, možda i sa samim budućim kancelarom Vučić ima odlične odnose, ali „mutti“ će nedostajati. Videćemo da li će budući kancelar tako direktno podržavati predsednika Srbije i ubeđivati nas da on ispunjava obećanja. Zeleni i liberali će, pored toga, verovatno više insistirati na ispunjavanju evropskih standarda, što zvaničnom Beogradu sigurno ne odgovara.

Koliko god da su istorijske okolnosti drugačije, Angela Merkel me podseća na Vinstona Čerčila. Najpoznatiji britanski premijer hrabro je vodio svoju zemlju kroz najteži period dvadesetog veka, stekao poštovanje i popularnost, ali je izgubio prve izbore nakon Drugog svetskog rata. Merkel takođe uživa veliku popularnost, većina misli da je nezamenjiva, ali njen CDU zabeležio najlošiji rezultat. Da li samo zbog izgleda lošeg kandidata za kancelara Armina Lašeta, koga je sama predložila ili Nemci jednostavno misle da je 16 godina vlasti dovoljno? Čerčil se koju godinu kasnije, vratio na vlast. Merkel, izgleda, neće.