Golubice

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Lekic se mnogo trudi. Taj napor je vidljiv (citljiv) i kontraproduktivan. Dobar novinar mora da pise kao sto dobar pijanista svira. Bez napora, leprsavo, tako da svako pomisli da je sviranje (pisanje) najlaksa stvar na svetu. Takodje primecujem da je Lekic od kolega sabrace dobio mlaku podrsku. Izgleda da su mu se ortaci vodili onim sto bi fini svet rekao „sam si srao, sam se vadi“.

2. Gosp. Lekića je prilično naporno čitati. A takvo štivo ljudi izbegavaju. Ne kažem da nije sasvim u pravu, ali svaki tekst mu je kao optužnica. Nisam merodavna, ali se pitam, kao čitalac, otkud on na čelu skoro najvažnijeg novinarskog udruženja.

3. Bravo, Lekiću! Uvek je mučno gledati kako se golubice, u bezuspešnim pokušajima da se očiste, valjaju u sopstvenom, kako fini ljudi kažu, „sranju“.