Kad sam došla na posao dočekao me je Gazda.
– Smiljka, pa gde si ti dosad, samo što nije svanulo! Za pola sata počinje radno vreme! Dakle, odmah požuri u magacin i pomozi da se složi nova roba, posle sve to raspakuj, pa zalepi cene, pa onda sve to složi na rafove… A onda otvori radnju… Danas radiš na kasi… I, da ne zaboravim, Rale se javio da je bolestan, pa ćeš pomagati i po podne kod istovara…
Na vratima se nešto setio.
– E, da ne zaboravim – srećan ti 8. mart!
– Hvala, gazda.
Javila sam se kolegi u magacinu.
– Ove velike kutije nosi gore, a one male spusti dole, pa onda one srednje stavi između a one okrugle… ne znam ni sam, snađi se nekako…
I on se nečeg setio.
– I, koleginice, da ne zaboravim, srećan ti 8. mart!
– Hvala, kolega.
Kad sam po podne došla s posla i spustila torbe sa pijace, pojavio se sin.
– Mama, treba da mi opereš opremu za večerašnji trening, nemoj zaboraviti da mi zašiješ rajsferšlus na trenerci, prosuo sam jogurt u spavaćoj sobi… a bilo bi super da napraviš za večeru piletinu sa spanaćem… baš mi se jede…
Nečega se setio.
– Draga moja mamice, srećan ti tvoj dan, 8. mart!
– Hvala, sine.
Došao je i muž s posla.
– Dolazi moja mama u goste pa treba hitno sve da oribaš, opereš i raspremiš, treba mi čista i opeglana košulja i pantalone za ujutru, mogla bi za večeru ćufteta… baš mi se jedu.
I muž se nečeg setio.
– Da ne zaboravim… Prozori su ti baš zaprljani, malo ih operi…
Uveče kad sam se srušila u krevet, muž me je zagrlio i počeo da ljubi i ljubi i ljubi… Pa se ipak zaustavio.
– Nešto sam večeras umoran… A hteo sam da ti, onako, baš čestitam praznik…
– Hvala. mužu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
