– Srboljub Srbljanović?

– Gospodo, pre svega da podsetim da sam sa Epsom potpisao ugovor o reprogamiranju duga, Kineska banka je pristala na moj model prolongiranog vraćanja kredita, a Mika Mafija je obećao da me neće tući do Nove godine…

Mlada gospoda me nisu prekidala, ali su me nežno i energično uneli u crni audi.

Uskoro sam se našao pred jednom simpatičnom kratko podšišanom markantnom ženom.

– Vi ste Srboljub Srbljanović? – i nju je to zanimalo.

– Ja sam taj – nije mi ostalo mnogo izbora.

– Da li ste Vi, gospodine Srboljube, otac troje dece, koje školujete, kupujete knjige, garderobu, obuću, omogućavate da treniraju svoje omiljene sportove, uče strane jezike, sviraju svoje voljene instrumente, idu na ekskurzije i rekreativne nastave…

– Pa da, ja sam taj… otac troje dece – moralo se priznati.

– Da li ste Vi, gospodine Srboljube, kupili na kredit dvosoban stan i za poslednjih 20 godina redovno plaćate rate?

– Taj sam – malo sam živnuo kad sam shvatio da ona nije iz banke. – Mada… bilo je malih… ovolicnih… zakašnjavanja…

– Da li ste Vi, gospodine Srboljube – nastavila je dubokim glasom mlada dama – godinama uredno plaćali sve račune, poreze, doprinose, kazne, takse, čak i TV pretplatu?

– Pa, jeste, plaćao sam, morao sam, ko me pita… mada je bilo tu i malog… ovolicnog… reprogamiranja… – morao sam da napomenem.

– Da li Vi, gospodine Srboljube, imate nezaposlenu suprugu i staru majku koja živi sa vama?

– Pa istina je, žena je bila zaposlena, ali eto tranzicija… ne voli žene… a majka je stara onako…

– Čestitam! – prekinula me je simpatična kratko podšišana žena dubokog glasa i počela da mi drmusa ruku. – Vi ste, gospodine Srbljanoviću, trenutno najveći ekspert u Srbiji i imamo sreće što Vas je otkrio vladin kompjuter!

I tako sam postao novi ministar finansija u srpskoj vladi.