Profesor Klaus je hitno pozvan na prijemno njegove psihijatrijske klinike.
– Izvinite profesore što vas uznemiravamo – mucao je mladi specijalista Miler – imamo jednog pacijenta… prilično nejasnog… Za njega nas je zvao lično glavni urednik Špigla… jer je to njihov novinar… i rekao da ne znaju šta sa njim da rade…
Profesor Klaus je u prijemnoj sobi zatekao smirenog urednog čoveka koji je pio kafu i bio zabavljen svojim telefonom.
– Dobar dan, ja sam doktor Klaus – predstavio mu se – recite mi gospodine… u čemu je problem kod Vas…
– Doktore, verujte mi ja ne znam što su me uopšte poslali kod vas… Ja sam upravo došao sa terena… ja sam inače novinar istraživač… I čim sam predao članak… poslali su me ovamo…
– Pa… gde ste bili – zainteresovao se profesor.
– Bio sam na zadatku u jednoj maloj zemlji na Balkanu – živnuo je novinar. – I tamo me je zatekla ova velika epidemija… pa sam morao da ostanem duže nego što sam planirao… E sad… u toj zemlji iako je počela epidemija oni su organizovali nekakve velike partijske skupove, skupljali potpise za izbore… A onda su naglo proglasili vanredno stanje izveli vojsku na ulice, uveli policijski čas… Niko nigde nije smeo da se kreće… naročito stariji…
– Ali zašto bi neko zabranjivao građanima kretanje – usudio se da primeti profesor. – Pa virus se ne prenosi vazduhom…
– Ma niko nije smeo da izlazi posle pet po podne… a i po cele vikende… Imali su i vrlo visoke kazne… A ako bi neki novinar slučajno pisao da nema dovoljno zaštitne opreme po bolnicama odmah bi bio uhapšen…
– Što bi neko držao građane u kućnom pritvoru… i hapsio novinare zbog izveštavanja – čudio se profesor.
– A onda su iznenada proglasili kraj epidemije i raspisali izbore…
– Pa kako može da epidemija tek tako odjednom prestane? – čudio se profesor.
– E kod njih to može! – potvrdio je novinar. – Njihov predsednik je onda svim građanima podelio po 100 evra pomoći…
– Ko bi još delio svim građanima pomoć – i dalje se čudio profesor – valjda se daje najugroženijima..
– A kod njih je nastavljena predizborna kampanja… mada njihova opozicija bojkotuje izbore…
– Zašto se onda uopšte održavaju izbori ako ne učestvuje opozicija… – bio je zbunjen profesor.
– Onda je jedan predsednik opozicione stranke štrajkovao glađu ispred njihove Skupštine zbog loših izbornih uslova… A tada je vlast organizovala protestni skup protiv tog opozicionara…
Novinar se spremao još nešto da kaže, ali ga je profesor prekinuo.
– Dragi gospodine, vi ste se sigurno umorili od svega što ste doživeli… I ne čudi me… Sedite malo, popijte svoju kafu i ne opterećujte se više tom čudnom zemljom…
– Kako vam izgleda? – dočekao je doktor Miler profesora čim je izašao iz ordinacije.
– Kako izgleda!? – povisio je glas profesor. – Šta li vama samo nije bilo jasno?! Teška psihoza! Odavno nisam video težu! Odmah ga hospitalizujte i smestite u intenzivnu negu! Bože, svaki put se iznenadim koliko može da bude poremećen ljudski mozak…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
