Špijunaža 1

Čekalo ga je suđenje koji je predstavljalo vrhunac njegove karijere.

Određen je da sudi jednom pravom pravcatom špijunu!

Cele noći su se kroz sudijinu glavu smenjivale misli i slike.

Kako li izgleda? Da li je kao iz filmova? Možda kao DŽejms Bond? Ili je neki sasvim neupadljiv, ali lukav u prerušavanju? Možda je neko koga poznaje?!

I da li će uspeti da dokaže njegovu krivicu? Da li ima dovoljno dokaza? Problem će biti što nema svedoka. Ali ipak je uhvaćen na delu kako odaje vojne tajne!

Glavni sudija Vojnog suda se tog jutra lepo obukao i došao na posao sa osećanjem posebnog trenutka. Pre početka suđenja ipak je gucnuo iz plakara malo votke, tek da smanji ogromnu tremu i svečanim korakom je zauzeo svoje mesto u sudnici.

– Uvedite optuženog! – naredio je sudija odlučnim glasom.

U sudnicu je vojni policajac uneo pticu u kavezu i stavio je na mesto za optuženog.

Sudija nije mogao da veruje svojim očima!

– Šta to treba da znači! – proderao se kad je došao do daha. – Gde je optuženi!?

Vladala je napeta tišina, a onda se javio za reč vojni tužilac.

– Gospodine sudija, ako dopustite, optuženi je na mestu predviđenom za optužene!

Sudija je već gubio strpljenje.

– Pa to je obična ptica!!

– Nije baš obična – usudio se da nastavi vojni tužilac. – To je vrabac!

Tada je sudija potpuno izgubio živce.

– Kako se usuđujete!!! Za ovo će neko debelo da odgovara! Umesto da dovedete osumnjičenog špijuna koji je neprijateljima odavao naše vojne tajne, vi ste mi poturili običnog vrapca!!

Vojni tužilac se nije dao zbuniti.

– Gospodine sudija, sve je regularno i po propisu. U istražnom postupku je nepobitno utvrđeno da naše vojne tajne i vrapci znaju…