Đilasovo novo lice

Za Đilasa veruje, kako je rekao, da ima čiste namere u bavljenju politikom. Za sebe, odmah potom, kaže, da se našao na istom terenu, da bi privukao neverne Tome, koji se gade Đilasa i Jeremića. Za njih, iako ih naziva takvim imenima, tvrdi da ima razumevanja. A, ako ih razume, zašto se ne identifikuje sa njima i, umesto nevernim Tomama, nazove ih normalnih i racionalnim ljudima, onima čija bi volja mogla da stoji na braniku opšteg dobra i koristi, i koja ne bi dozvolila ono „večno vraćanje istog“ na šta srpska politika unazad decenijama nalikuje.

Zašto ostavlja utisak da su oni za njega nekakvi ljudi sa posebnim potrebama, kojima je neophodna specijalna nega, kako bi se osnažili na jače suprotstavljanje aktuelnom, ratno zločinačkom i korumpiranom režimu Aleksandra Vučića. Oni su, čini se, u ovakvoj Trifunovićevoj interpretaciji, uz koju dodaje da ima apsolutno poverenje u „Đilasove čiste namere“, nekakvi elitisti, razmaženi građani, koji zapravo ne razumeju tragičnost života najvećeg broja građana u ovoj državi, a čiji se broj povećao, pa je izazvao i glumca Sergeja Trifunovića da uđe u politiku i pokuša da ih angažuje svojim „novim licem“. Tražili ste novo lice – izvolite, objašnjava Trifunović fenomen prelaska iz glumačkog u politički život. Podneo je, objašnjava, ličnu žrtvu, izašao iz udobnosti sopstvenog života, kako bi se stavio na raspolaganje javnom interesu.

I tu nema zapravo ničega spornog. Takođe, moguće je sa izvesnošću pretpostaviti da Sergej Trifunović, kao što on kaže za Dragana Đilasa, ima čiste namere u bavljenju politikom. Ako pretpostavimo da Trifunović, tokom svoje glumačke karijere, nije imao nikakvog problematičnog upliva u politički život, što zapravo i nije istina, problem počinje upravo sa ovim poverenjem u Đilasa i nacionalistu Jeremića. Ono što određuje politički angažman Đilasa, zaustavimo se, recimo, samo na periodu tokom kojeg je bio gradonačelnik Beograda, a potom, još dve godine, za vreme vlasti autokrate Aleksandra Vučića, na, takođe, političkoj funkciji – čelu Košarkaškog saveza Srbije, razume se da nije nešto preko čega bi se moglo preći tako prostim uvidom i odavanjem poverenja u časne namere, nekakvim rečenicama i javnim ispadima o navodnoj uverenosti jednog takvog političara da je pogrešio.

Jer, ljudi kojima se u političkom smislu gade Đilas i Jeremić imaju dosta razloga i argumenata koje ih navode na takva neprijatna osećanja. Ne obuhvataju ga opštim, besadržajnim pojmovima, spremnim na tako lak i, gotovo, bezuslovni oprost. Oprost koji se zasniva na opštosti tipa – dok su bili na vlasti, nisu dobro radili – kako to generalizuje Trifunović.

Šta tu zapravo nije valjalo? Postoji li jasna svest o razlozima, odnosno jasni stavovi o bogatstvima dvojice političara, njihovom održanju i uvećavanju u državi na samom dnu siromaštva, u uslovima tranzicije iz ratno profiterske ka jasno određenoj – korumpiranoj vlasti? Reč je, ipak, o ljudima koji sada stoje u prvim redovima protiv naprednjačke, zločinačko – pljačkaške vlasti, pa time i njihovom odnosu prema društvenim vrednostima i moralu, koji obuhvata kako manjinske grupe (one ugrožene nacionalnom i svakom drugom mržnjom upućenoj različitostima na bilo kom nivou), tako i većinsku, onu koja dotiče egzistencijalne uslove života građana na dnu evropske lestvice merenja siromaštva. Valjao li je njihov odnos prema mračnoj, ratnoj prošlosti, kao i ostalim suštinski određujućim karakteristikama politike koju su zastupali, a koju i danas, opet, nacionalističkim stavovima koriste za pridobijanje glasova u pokušajima povratka na vlast? Da li bi se u slučaju jedne takve jasne svesti, olako moglo govoriti o oprostu i zaboravu karaktera te vlasti i iz toga proizašlom aktuelnom poverenju u njihove čiste namere najnovijih pokušaja povratka u politiku? A, bez cinizma prema građanima kojima se upravo takva određenja gade, a koje Trifunović planira da animira i pridobije?

Najlakše je Trifunovića vratiti u kontekst u koji ga veliki deo kritičke javnosti svrstava – kao Legijinog ortaka, negadljivog na društveno, ratno profiterske okolnosti. Teže je očekivati jasne stavove o gore navedenim pitanjima.