Produžene ruke zločinstva 1

Naime, član Predsedništva BiH Milorad Dodik, saveznik predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ali i ostalih predsednika ovdašnje države pre njega, rekao je da će na sednici Predsedništva BiH zatražiti minut ćutanja povodom smrti prvog posleratnog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine i osuđenog ratnog zločinca Momčila Krajišnika.

Dodik je istakao da bi u Palama po Krajišniku trebalo da bude imenovana jedna od ulica, kao i neka od ustanova u Istočnom Sarajevu.

„Republika Srpska se ne sme odreći svojih utemeljivača, a jedan od njih je Momčilo Krajišnik“, rekao je Dodik na komemoraciji u Banskom dvoru u Banjaluci, povodom smrti prvog predsednika Narodna skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika.

I onda se poglavari tog bosansko-hercegovačkog entiteta bune kada područje kojim neumoljivo korumpirano, i na temeljima najnižih društvenih vrednosti, godinama unazad vladaju, bude označeno kao entitet nastao na genocidu.

Podsetimo se, stoga, ko je bio Momčilo Krajišnik.

Ratnog predsednika Skupštine Republike Srpske i prvog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu, 2009. godine pravosnažno je osudio na 20 godina zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini. Iz zatvora u Velikoj Britaniji na slobodu je pušten 2013. godine, nakon dve trećine odležane zatvorske kazne (uhapšen je 2000. godine).

Osuđen je za najteže ratne zločine tokom rata u BiH. Kao najbliži saradnik prvog predsednika RS, osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, Krajišnik je učestvovao u „udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da se izmeni nacionalni sastav stanovništva na područjima pod kontrolom republike bosanskih Srba, tako što će se počinjenjem raznih zločina drastično smanjiti zastupljenost nesrba u tom stanovništvu“, navedeno je u presudi haškog suda.

Kako podseća RSE, poziciju predsednika Skupštine RS Momčilo Krajišnik obavljao je od njenog osnivanja 24. oktobra 1991. godine, a njen prvi saziv činili su zastupnici koji su napustili tadašnju Skupštinu SRBiH.

Na toj sednici donesena je i odluka o raspisivanju plebiscita srpskog naroda, a po osnovu tada donesene odluke po kojoj „Srbi žele ostati u zajedničkoj državi Jugoslaviji koja bi obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, Srpsku autonomnu oblast Krajinu, Srpsku autonomnu oblast Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, te sve ostale koji žele ostati u takvoj državi“.

Ovo je ujedno bilo i pitanje o kojem su se izjašnjavali Srbi, a čije je rezultate rukovodstvo Srpske demokratske stranke, kako je to naveo i Tribunal u Hagu, iskoristilo za razvijanje odvojenih srpskih političkih struktura.

Kako prenosi DW, nakon smrti ovog ratnog zločinca, predsednica Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ Munira Subašić podsetila je da je Momčilo Krajišnik „dvostruki zločinac“, odgovoran, ne samo za zločine nad Bošnjacima, već i sarajevskim Srbima koje je 1996. godine pozvao da napuste svoje domove kako ne bi ostali u Federaciji BiH.

„Pored toga što je bio jedan od organizatora stvaranja Republike Srpske, u čije ime je počinjen genocid nad Bošnjacima Srebrenice, Krajišnik je nakon Dejtona pozvao Srbe da se isele iz Sarajeva. Pričala sam sa srpskim majkama koje je Krajišnik naterao da napuste svoje domove i idu u kolektivne smeštaje. One se i danas pate i proklinju Krajišnika što ih je na to primorao. Zato je Krajišnik dvostruki zločinac“, rekla je Munira Subašić za DW.

Ako Momčilo Krajišnik dobije ulicu u RS, to će biti samo još jedna u nizu koje nose ime balkanskih krvnika tokom rata devedesetih, osuđenih ratnih zločinaca.

Tako u Banjaluci postoji ulica Momira Nikolića, osuđenog na 20 godina zatvora, avenija Radoslava Krstića, osuđenog na 35 godina zatvora, ulica Stanislava Galića, osuđenog na doživotnu robiju, škola u Banjaluci je dobila ime po Biljani Plavšić, koja je osuđena na 11 godina zatvora, na Palama je studentski dom dobio nazvan po Radovanu Karadžiću, osuđenom na 40 godina zatvora.

Takođe, u Banjaluci, spomen bistu ima Nikola Koljević, koji je sa ratnim političkim liderima Srba u BiH Radovanom Karadžićem, Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić, nakon rata osuđenima u Haškom tribunalu za ratne zločine u BiH od 1992. do 1995. godine, učestvovao u stvaranju Republike Srpske.

Pitanje je trenutka kada će se sramota aktuelnih vlastodržaca u RS i njihovih mentora i finansijskih pomagača u Srbiji, otkriti u punom „sjaju“.

Jer, zaista, zvuči nemoguće da ovakvi sramotni i nečovečni potezi slavljenja najsurovijih i najokrutnijih ubica opstanu kao vrednost još dugo. Ili, ne?