Aleksandar Vučić je oduvao na izborima sve kandidate daleko pre samog čina glasanja i izlaska građana na birališta.
Iskoristio je, i dalje koristi, sva raspoloživa sredstva manipulacije javnim mnjenjem koja su mu dostupna sa pozicije vlasti, ili bar sasvim dovoljno njih za apsolutnu pobedu. Taj proces pobede na izborima traje svakodnevno, godinama unazad, i na njemu hiljade i hiljade ljudi predano rade svakog dana. I danas, dan nakon izbora. Borba za vlast je suština političkog delovanja.
Učesnici u političkom životu na strani opozicije mogu, s druge strane, da imaju mnogo primedbi na takav slučaj, da tačno detektuju o kakvim sve zloupotrebama je reč, da se žale i jadikuju, da budu u svemu u pravu, da budu šampioni u preciznoj određenosti svakog trenutka posvećenosti Aleksabndra Vučića i njegove ekipe na vlasti ličnoj koristi nasuprot javnom interesu. Ali, ne postoji ta vrsta zloupotrebe kojoj vlast može da pribegne a da nije moguće naći rešenje za njeno sprečavanje odnosno preinačavanje u oružje koje se okreće protiv onog koji ga koristi da bi njime pobedio.
Opozicija je ušla u izbornu trku verujuću verovatno u sopstvenu genijalnost i sposobnost da deluje na upravo takav način. Vučić igra prljavo, najprljavije. Nisu postojali uslovi za fer kampanju. Zapravo oni su toliko nefer da sama ta tvrdnja zvuči besmisleno i čak netačno zbog svoje blagosti u određenju. Ušli su u trku verujući u pobedu, neočekivanost, obrt. Neki samopouzdano, drugi uplašeno, pojedini gordo ili pak oni sa jasnom svešću da će biti pojedeni za doručak.
Da li je trebalo, ipak, da svi ostanu na ivici provalije? Da bojkotuju izbore kao što su predlagali ili naknadno likovali njihovi navijači? Ipak, od jedanaest kandidata koji su izašli na crtu Vučiću, bar trojica su njegovi, sa jasnom ulogom odvlačenja birača istinski opozicionim, tako da taj predlog, povlačenja i bojkota sasvim izvesno ne bi imao nikakvog smisla. Građani bi imali izbor između četiri, pet, šest, i ko zna koliko još kandidata kojima bi bilo naređeno da se kandiduju, ili im je to samo, tako bezbrižnima, palo na pamet. Gledano spolja – sve bi bilo u redu. Nijedan kandidat opozicije ne bi bio toliko važan da bi njegov izostanak iz izbornog ciklusa bio zapažen duže od dva dana i dalje od takozvanog kruga dvojke.
Dokaza zapravo nigde nema ni za šta, a i ako ih ima, ne dolaze i ne prikazuju se u pravom obliku za one koji bi trebalo da prime poruku.
Rekla sam ti da još nije vreme. Ali, ti trčiš…, rekla mi je sa sigurnošću samog boga jedna žena, jutro nakon izbora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
