Verovatno se, cenjeni publikume, ne sećate, a kako biste se i sećali kad sam i ja gotovo zaboravio, da sam pre godinu i jače na ovom mestu pisao o takozvanoj negativnoj spirali. To je – da nas podsetim – ono kada kola krenu nizbrdo i kada svaka aktivnost usmerena na zaustavljanje još više ubrzava sunovrat.
Sunovrat, pogotovo ako je spiralan, to je bar poznato, svejedno bio on mehanički ili psihološki izaziva vrtoglavicu, dakle dezorijentaciju, što otežava zaustavljanje negativne spirale.
Ono što je gore izgleda kao ono što je dole, levo se čini desnim i – uopšte – nastaje velika konfuzija. Kada se to dogodi nekom avionu, kada letelica upadne u takozvani kovit, iskusni piloti znaju da panične akcije ne pomažu. Kovit se zaustavlja tako što se sve upravljačke komande postave u neutralan položaj, a onda se pomoli Bogu.
Ako Srbiju uporedimo sa letelicom, što je samo na prvi pogled nategnuto poređenje, videćemo da se tu radi o veoma čudnom avionu na čijoj instrument-tabli nema većine važnih instrumenata, a i oni instrumenti koji stoje na tabli i koji su „u funkciji“ pokazuju pogrešne parametre.
Da sve bude gore, neki inženjeri i kopiloti namerno podešavaju instrumente tako da pokazuju još pogrešnije podatke. Ideja inženjera i kopilota je da pilota – to jest više njih koji istovremeno pokušavaju da upravljaju krntijom – navedu na pogrešan kurs da bi onda sluđenim putnicima preko internog razglasa objasnili da pilot, to jest piloti, pojma nemaju i da će za njihovo, putničko dobro, biti najbolje da komande aviona preuzmu oni, inženjeri i kopiloti.
Ta smena se ponekad i dogodi. Nova posada seda za komande da bi momentalno ustanovila da je prethodna posada dodatno onesposobila ionako sjebane uređaje eda bi novopostavljenoj otežala let. Jedan maznuo veštački horizont, drugi ukrao ručicu za gas, treći razbio kompas, ali od toga bude najmanja šteta jer je kompas još čudniji nego letelica. On, naime, pokazuje četiri kursa, na četiri različite strane sveta, što uopšte ne sprečava letačko osoblje nadahnuto „srpskim inatom“ da svojski dodaju gas i pokušavaju da istovremeno lete na četiri različite strane. Što im, bar u percepciji sluđenih putnika, ponekad i pođe za rukom.
Ah, zaboravio sam. Piloti ne znaju zanat, nemaju letačku dozvolu, još manje letačkog iskustva, ali svi nose pilotske statusne simbole – satove breitling i ray ban naočari, što im kod stjuardesa i sluđenih putnika podiže ugled do nebeskih visina. Para za gorivo je sve manje, snabdevači prestaju sa isporukama, ali tu ovoga puta do izražaja dolazi „srpska domišljatost“. U bušne rezervoare sipa se gas istočen iz petrolejskih lampi i Miško nekako vozi do neba iznad Jagodine. A onda pada komanda: let može da čeka, idemo na pokaznu vežbu.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
