Drugarska Vukadinovićeva kritika pala je na plodno tle. Da bih se odbranio od osnovanih optužbi za „preporučivanje“, moram danas da oplajpičim Dačića. Koji je na nekoj konferenciji za štampu, vidno uzrujan učinkom čistača snega, istima očitao bukvicu. Ako sam ja, ciknuo je Dačić kao ljuta guja, mogao da pregovaram sa Tačijem, vi možete da očistite sneg.
Dobro, dosta je bilo plajpičenja, sad opet moram da se preporučujem. Kao što u više navrata rekosmo, Dačić je prekaljen političar. Ubode poen i tamo gde se to ne očekuje. Pritom nije providan kao njegov drug sa levice Vulin. A jok! Ivici nije ni na kraj pameti da vulgarizuje stvar, pa da kaže: pao je sneg, pašće svi odgovorni za saobraćajni i svaki drugi kolaps u zemlju. Dačić je neuporedivo suptilniji. Razmotrimo malo njegovu izjavu.
Dačić, zapravo, hoće da kaže da je posao pregovaranja sa Tačijem đavolski težak, u najmanju ruku kao raščišćavanje miliona i miliona tona teškog snežnog pokrivača. On, Dačić, je, međutim, sam samcijat, smogao snage da obavi taj nadljudski posao i to bez ikakve mehanizacije, dočim preduzeća za džade i sokake – koja su se do prekjuče razmetala spremnošću – žestoko ošljare. Time je premijer – sad se ponovo preporučujem – ubio dve muve. Koštunici i drugim evroskepticima je – nabijajući im na nos težinu pregovora – zapušio usta, a putarima i putarskim direktorima uterao je strah u kosti.
A sada – pomalo zakasneli breaking news! Usred pisanja ove kolumne kao grom iz vedra neba odjeknula je vest: Pao Miško! I to ne onaj što povremeno vozi krntije u ovoj kolumni, nego big fish – Mišković. Optužnicu vam, usled nesnalaženja u pravnoj materiji, nisam u stanju obrazložiti. To, međutim, nije glavna vest. Samo apšenje palo je u zasenak Miškovićeve izjave, koja pomalo liči na Homeinijevu. Vučić neće dočekati veče, tako je rekao vlasnik Delte dok su mu stavljali lisice na ruke. Eto ti ga sad. Mišković je doskora bio poznat po uzdržanosti i samozatajnosti. Za razliku od većine domaćih tajkuna, ni u javnosti nije bio razmetljiv. Nije, recimo, postojala velika nagrada „Miroslav Mišković“. Niti je uzapćenik prikupljao jeftine poene pošiljkama brašna i zejtina na Kosovo. Kad ga ono svojevremeno beše kidnapovalo, uopšte se nije žalio. A sad ni manje ni više – izdaje fatvu. Vučić i vlada su to izgleda ozbiljno shvatili, pa je bezbednost našeg Eliota Nesa podignuta na najviši nivo. Eto šta biva kad čovek izgubi živce. Sad, sve i da se Miškovićeva nevinost sudski verifikuje, ostaje mu na duši krivično delo pretnje ubistvom za koje ne znam kolika je kazna zaprećena, ali svakako nije mala. I svakako mu neće biti oproštena.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
