Canetova poslanica Srbima

Evo, pogledajte samo šta je onaj Šarančić namakao direktorišući jednom tako propalom i osiromašenom firmom kakve su Železnice Srbije, pa pretpostavite kakve su mogućnosti imali njegovi mentori pozicionirani na mestima gde se cedi pravi med. Da sve bude apsurdnije, korumpirane stranke neprestano najavljuju nemilosrdnu borbu protiv korupcije. U tim najavama ima i nešto istine, samo mi, obični ljudi, od toga nikakve koristi nemamo niti ćemo imati. Zaista se vodi jedna vrsta rata protiv političkog kriminala. Ali to je pohod protiv konkurencije. Budući da Rogonja dolazi po svoje i da je para sve manje, vlastodršci nastoje da smanje krug umešanih u podelu para. A gde su pare, tu su, razumljivo, i „tajkuni“. Tako je valjda i u ostatku civilizovanog sveta, od koga se mi razlikujemo po tome što u svim većim tansakcijama, prodajama, preprodajama i privatizacijama posreduju političari.

Ovih dana nas je Cane Subotić počastio jednom sočnom poslanicom upućenom iz dalekog egzila. Sateran uza zid od strane organa pravne, je li, države, Šnajder je odlučio da ne podlegne jalovoj nadi da će pasti pomirenje, nego je progovorio. Uz poslanicu je priložio i nekakvu dokumentaciju. Videćemo šta će od toga biti. Možda se steknu „politički uslovi“ da se Canetova predstavka temeljno ispita. U tekstualnom delu poslanice ima svega i svačega. U nekoj ozbiljnijoj državi, Šnajderovo bi pismo izazvalo pravu buru; u našoj otadžbini, međutim, ogrezloj u rezignaciju i rajetinski mentalitet – gotovo pa muk. Cane, moram priznati prilično uverljivo, priča priču o privatizaciji „Novosti“ i poimence pominje personae dramatis, velike patriote, velike legaliste i još veće funjare. Dugačka je Canetova poslanica Srbima, gotovo kao Pavlova Rimljanima, pa nemam prostora za duže citate. Sažeto, kad se šćaše po zemlji Srbiji da se Švabama prodaju „Novosti“, tu Fiškal Koštunica nije bio rad da se pojavi kao saučesnik u otuđivanju „srpskih narodnih novina“. Nije ni Cane čovek kome treba bezrezervno verovati, ali se priključenija opisana u poslanici isuviše poklapaju sa Koštuničinom potuljenom teorijom i praksom, da se mogu smatrati vrlo verovatno tačnim. Elem, ne hoteći da se blamira kao prodavac nacionalnog brenda, a rad da na konto svoje sekte uknjiži pola miliona evra provizije, Nepotkupljivi pribegava nekoj muljavini sa Miškovićem i Bekom koji uzimaju pare od Caneta, otkidaju svoj komad i preko Male Krsne ih isporučuju WAZ-u. Svi predsednikovi ljudi su pomenuti u tekstu. Dakle: Mihajlov, Bulatović, Nikitović, Bubalo. Sve ministar unutrašnjih poslova do ministra. Neke novinarske naivčine latile se telefona, pa zivkale prozvane da daju izjavu. Pozvani se čudom čude. Znaju da od toga ništa neće biti. Jedino će onaj vuk iz mojih kolumni biti na dobitku. Opet će pojesti magarca.