Istraga književnika

Srpski, naime, književnici proterani su iz nastavnog plana i programa za crnogorski jezik. Bacim ja pogled na spisak. I imadoh šta i videti. Iz lektire su, doduše, najureni neki autori kojima tamo u iole ozbiljnim kulturama nije ni mesto. Potom su – što se dalo i predvideti – izbačeni svi velikoservstvujušči autori, na čelu sa Dobricom i Matijom. Što je – smatraju neki – skandalozno. Meni je, opet, sasvim razumljivo. Rečena dvojica su se prosto utrkivala ko će više uvrediti i poniziti Crnogorce i crnogorski jezik. A – da budem do kraja otvoren – ta dvojica u poslednje vreme najrecentnijim uracima sve više vređaju i ponižavaju i srpski jezik.

Ali mi je poprilično nerazumljivo zbog čega je iz crnogorske lektire izbačen jedan Danilo Kiš, recimo, a pored njega i još puno dobrih pisaca i pesnika. Neće to na duge staze izaći na dobro. Ne valja se, dame i gospodo, zatvarati u parohijalne atare. Sa tačke gledišta politike, nekoliko novih jezika nastalih iz bivšeg srpskohrvatskog/hrvatskogsrpskog imaju izvesnog smisla. Ali književnosti što se tiče – jok. Neće biti da je Kiš, Cetinjanin pride, Crnogorcima straniji od nekog Mađara ili Rumuna, a i takvih svakako treba da bude u lektirama. Šta da se radi. Ekstremizam se proširio i na umetnost. A jedan ekstremizam pothranjuje drugi. Sad će, smem se kladiti – uslediti, Šešeljevim rečnikom, retalijacija. Ne znam da li je kasno za ovu, ali već sledeće eto čistke crnogorskih pisaca. Bar onih koji su se našli u srednjoškolskoj lektiri. Njegoš je, pretpostavljam, bezbedan jer ima posmrtno dvojno državljanstvo. Tamo ga smatraju Crnogorcem, ovde ga vide kao Srbina, a najmanje ga – i tamo i onamo – vide kao gigantsku figuru ovog isparcelisanog jezika. Ostali su na tankom ledu. Ali koji? Čim se dokopaju Beograda, crnogorski pisci se deklarišu kao Srbi, protiv čega ja nemam ništa protiv. A vole, brate, da uđu u lektiru više nego ljeba da jedu.

To će otežati posao retalijacionoj komisiji. Ne bude li niko izbačen, biće 1:0 za Crnogorce, a to se ne sme dozvoliti. Princip oko za oko, zub za zub nalaže da se uzvrati istom, ako već ne može jačom merom. A ono – trt Milojka. Nema nad kim da se svetimo. Neće biti druge nego da se svi crnogorski pisci – i ovđe i onamo – proglase srpskim, a da se oni koji insistiraju na crnogorstvu prikažu kao „kominternovska tvorevina, razbraća i izdajnici“. Pa će i onaj moj vuk biti sit. I ovce na broju.