Izvoznici magle

Ako su te reči savetničko maslo, onda su ta gospoda žestoko pogubili orijentaciju. Ako autorstvo, pak, zadržava prezident, onda je opravdana bojazan da on, poput ostalih njegovih prethodnika, počinje da živi u imaginarnoj Srbiji izgrađenoj na izanđalim stereotipima. Jer u ovoj realnoj Srbiji, kojoj Tadić sve hiperaktivnije predsedava, stvar sa bezbednošću uopšte ne stoji dobro. Doduše, ni u okolnim državicama opšta bezbednost nije na posebno visokom nivou, pa tvrdnja da eksportujemo bezbednost donekle pije vodu. Šta ćemo sa samodefinisanjem Srbije kao „ključnog činioca bezbednosti“. Fakat, ovaj region je tradicionalno nestabilan i nesiguran. Ali voleo bih da neko iz predsednikovog think tanka pojasni u čemu se ogledaju naša ključnost I naša bezbednosna izuzetnost. Blizu je pameti da su u jednom regioni svi regionalni subjekti podjednako ključni. Nestabilnost i pičvajz mogu izazvati podjednako i Bugari i Albanci i Bošnjaci i Rumuni i Mađari. Ne znam da li je visoki govornik aludirao na ovdašnju dokazanu sposobnost da se napravi najveći lom u regionu, pa sada hoće da se pohvali da smo se primirili i da sa naše strane ne preti nikakva opasnost. Doista, ne treba zakerati, pacifikovali smo se na regionalnom planu, mada ja sve nešto mislim da je taj pacifizam posledica nedostatka realne vojne sile i još neizbledelih loših uspomena iz rata Šutih s Rogatim. Na unutrašnjem planu, međutim, procesi pacifikacije idu mnogo sporije. Pa tako makiški šenluk i pucnjava specijalaca (među kojima, gle napretka, ima i devojaka) neodoljivo, mada na mnogo manjoj skali, podsećaju na one pobedonosne manevre JNA, koja se na kraju raspala sama od sebe.

Evo kako izgleda bezbednosna situacija u zemlji „izvozniku bezbednosti“. Nema ni deset dana otkako je u centru Novog Beograda kidnapovan momak, namamljen varljivim dražima lepotice sa Fejsbuka. Kolovođa otimačine je, kako saznajemo, bio nekadašnji policajac, sada (pretpostavljam već bivši) student Policijske akademije. Sedam dana je dečko proveo u nekom lagumu. Ne u Njujorku niti u drugom megalopolisu, nego u pitomim Sremskim Karlovcima, nastanjenim sa tri-četiri hiljade duša. Da ne govorimo o tome da gotovo nema noći u kojoj neko ne popije metak ili bude na smrt izboden. Provale, pljačke i slično niko više i ne broji, osim kad se pljačkaši namere na rezidenciju kakvog moćnika. Po sremskim selima potpuno neometano haraju bande obijača i lopova. Izvesna je uteha da je bezbednost saobraćaja bitno uznapredovala posle uvođenja novog zakona. Ali saobraćajni kriminal se, za razliku od onog klasičnog, kažnjava i plaća. Ne vežeš pojas – ode pedeset evra. Nešto mislim, ne bi bilo loše uvesti u policiji novčane bonuse za hvatanje pljačkaša, revolveraša i nasilnika. Garantujem da bi se stanje popravilo. Pa bismo onda mogli da ga izvezemo. Kao srpski brend. A i magla se može izvoziti.