Jači od đedova

Kada je tamo, krajem osamdesetih, postignut konsenzus svih SFRJotovih naroda i narodnosti da je SFRJot bio tamnica naroda, mračna zemlja rasrbljavanja, dehrvatizacije, dealbanizacije, itd, itd, šta su, pitam ja vas, učinili Srbija i njena guslarska kulturna elita, koji su prednjačili u pljuvačini po klinički mrtvom telu Jugoslavije?

Da li je, na podobije Slovenije i Hrvatske, Srbija proglasila samostalnost, raspisala ustavotvornu skupštinu i „povela“ nas u novi život? Ma jok! Paralelno sa „orkestriranom“ pljuvačinom po komunističkom SFRJotu – u kome su inače prednjačile ex komunističke jajare – združene srpske elite su krenule da prave Treću Jugoslaviju, ko biva… prve dve ništa ništa valjale, ova će biti dobra, one je šio Jura, ovu će sašiti Đura. I pročaja.

Umalo se na to petparačko bućkalo nisu navatale i BiH i Makedoniju, ali se, zahvaljujući teškim brljotinama, Srbija u konačnici morala (privremeno) zadovoljiti sa Crnom Gorom kao drugom federativnom jedinicom.

Decenijama sam ja lupao glavu zašto Srbija srlja iz Jugoslavije u Jugoslaviju i evo šta sam dokonao, za tačnost informacija ne garantujem. Srbija je srljala iz Juge u Jugu iz dva jaka razloga – iz straha i računice. Iz straha od preuzimanja odgovornosti za svoju budućnost i svoje postupke i iz (ćorave) računice da će druge federalne jedinice (kojima je pripisivala krivicu za sopstvene brljotine) jednog lepog dana – malo milom, malo silom – postati srpske provincije.

Prvi se strah, kako smo videli, pokazao sasvim opravdanim jer je onoga dana kad ju je Crna Gora referendumskim putem prisilila da se osamostali Srbija strmoglavce krenula u propadanje bez kraja i konca, a računica se – i to smo videli – pokazala dibidus pogrešnom. Što ne znači da je zamenjena nekom drugom računskom operacijom. Uopšte ne. I dalje se s tim računa. Ako mislite da preterujem, samo oslušnite reakcije zvaničnog Beograda kad nam neki „nezavisni“ ex Yu Bantustan „zabije nož u leđa“.

„Nezavisni“ napisah pod navodnicima, jer su – saglasno smatranju našeg elitnog polusveta – sve to „srpske zemlje“ koje se privremeno i lažno predstavljaju kao „zemlje bez đedova“, kako je to onomad visokopoetično postavio Bećković, jedan od dvojice najvećih protivnika ne samo crnogorske (i srpske) nego svake nezavisnosti. Drugi je Referendumski Lopov. Za neupućene, to je onaj svat koji misli da se hrana dobija tako što tetkici u menzi daš bon za topli obrok. Referendumski Lopov se od šoka crnogorske nezavisnosti još nije oporavio, što nije novost, jer se on nikada ni od čega nije oporavio, Bećković se, međutim, oporavio i ne samo da se oporavio, nego je uzvratio udarac tako što je prekinuo diplomatske odnose sa Crnom Gorom. Čeka se objava rata. A posle rata, zna se – Četvrta Jugoslavija.