Kako bi glasao Tito

Eto ti dokle dovodi zatucanost! Ako su „tradicionalisti“ nameravali da kazne adžuvane i njihove sestre po seksualnosti, trebalo je da postupe upravo suprotno i da im dozvole da se udaju i žene. Neka i oni vide šta je brak! Što da samo mi, heteroseksualni, grcamo pod bračnim jarmom. Konačno, ja sam u jednoj mojoj komendijici napisao da je istopolni brak društveno koristan. Bolje – tako sam otprilike rekao – da se žene nego da se smucaju i dangube po kafićima.

Ni hrvatski antiadžuvanski referendum nije prošao bez komičnih detalja. Uzmimo recimo izjavu Saše Broz, unuke Josipa Broza, koja, začudo, više liči na Jovanku nego na dedu, a koja je izjavila da je glasala „protiv“ jer bi i „njen deda bio protiv, to jest – glasao bi protiv istopolnih brakova“. Otkuda to, moliću lepo, mlada dama zna? Deda-Josip, koliko je poznato, nije bio od onih deda koji unuke stavljaju na krilo, pa im pričaju šta je nekoć bilo. Ono, fakat, drug Stari je bio ekstremno heteroseksualan, ako razumete šta hoću da kažem, ali – istorija će mi dati za pravo – nikada se, bar ne javno, nije izjašnjavao o istopolnim brakovima. Takođe je fakat da istopolni brakovi za njegovog života nisu bili „goruća tema“, ali opet – Tito je bio čovek posebnog kova. Znao je da kaže NE. Ali se nije ustručavao da kaže ni DA. Sve u zavisnosti od društvenih prilika i historijskih okolnosti.

U tom svetlu izjavu Brozove unuke vidim kao izraz sofistikovane malograđanštine i još jednu od bezbrojnih balkanskih zloupotreba mrtvih ljudi u lične i dnevnopolitičke svrhe. Demokratsko je pravo gospodične (gospođe?) Broz da o svim pitanjima glasa kako hoće. Ne sporim joj ni pravo da poštuje dedin lik i njegovo delo. Ali rekao bih da nije sasvim u redu da svoja (pred)ubeđenja pripisuje dedi, pa da se posle poziva na sopstveno mišljenje poduprto dedinim autoritetom.

Budući da se – kako rekosmo – nije izjašnjavao po tom pitanju, ne možemo pouzdano znati da li bi Tito bio „za“ ili „protiv“. Ali možemo da se odamo pesničkoj slobodi i da nagađamo. Dakle, kako bi na hrvatskom referendumu glasao drug Tito? Pragmatično, pretpostavljam. Da je počem živ – a da je manje pušio i pio lako bi mogao biti – i da se nakon proterivanja iz Beograda našao u Hrvatskoj; da je, nadalje, izašao na referendum, siguran sam da bi, uprkos svojim najdubljim seksualnim uverenjima, glasao „za“. Šta me je navelo da iznesem tako smelu hipotezu? Eh, šta! Profil onih koji su glasali „protiv“. Nije to Titovo društvo. Ako, opet, razumete šta hoću da kažem.