… i da bi, za promenu, mogli da se okrenu metodima Mahatme Gandija, koji je apsolutno nenasilnim putem Indiju kurtalisao britanske imperijalne vlasti, igračice neuporedivo jebenije od svih ovdašnjih tirjanstava (svih vremena i svih boja).

Pomenuti, međutim, nenasilje u Srbiji, isto je što i u kući obešenog pomenuti konopac, ušlo to u krv, postalo narodni običaj, džaba je onaj Svetogorac krečio upozoravajući male, porobljene narode da im upravo to sleduje ako ih ajduci budu oslobađali.

Ajduci su u međuvremenu malčice omekšali. Ipak ima nekih pomaka. Evo, recimo, Đilas, Dragan ne Milovan, jeste prošle subote na pasja kola ispičkarao neke protestante koji su mu vikali „ua, isti si Vučić“ (ili tako nešto), ali šta je to u poređenju sa Đilasom, Milovanom, koji bi rečene protestante po kratkom postupku streljao i konfiskovao im imovinu. Mali li je to napredak?

Potemkinov sistem, čiji su i Vučić i Đilas (a i mnogi drugi) integralni delovi, u poodmakloj je fazi raspadanja, nisu ga „građanski protesti uzdrmali“, neka si ne laskaju da jesu, izanđao je taj sistem, sam od sebe, od preterane se (zlo)upotrebe, pretvorio u lakrdiju, vidite li vi da su ratni huškači spali na penzionersku „Ilustrovanu Politiku“ – koja je onomad davala daću poslednjem čitaocu – a da su ljotićevci spali na „Politikin zabavnik“, u društvo Paje Patka, Mikija Mausa i Šilje.

Tekući građanski protesti – ako nameravaju da se iz njih izrodi novi kvalitet, a lako bi se mogao izroditi – protestnu energiju moraju usmeriti u stvaralačkom, a ne u destruktivnom smeru. Ima, što kažu policaji, „indicija“ da stvari u tom pravcu i idu; sve su češći (i sve masovniji) zahtevi N. N. protestanata da se menja politički sistem, a ne političke personae dramatis. Personae dramatis su, samorazumljivo, zbog toga zdravo uzibrećene jer bi za njih uspostavljanje sistema značilo uzimanje ljeba iz usta, koji – po starom sistemu – lako zarađuju uzimajući ljeb iz naših usta, a zamazujući nam oči izgradnjom kartonskih Terazija i kilometarskih jarbola, takođe parama otetim iz naših usta.

Utuvite, građani i građanke, sve šatro opozicione personae dramatis koje se šunjaju oko protestne bine i kolone i pokušavaju da vam se uvuku u dupeta, podjednako su vam protivnici koliko i Vučić & Co, koji vas, fakat, bagatelišu i minimiziraju vašu brojnost, ali vas bar ne pičkaraju na ulici.

Ako imate pameti, prekinite sve veze sa gorepomenutim personama, ne sporeći im pravo da šetaju sa vama, jer će vas skupo koštati logistika koju vam daju (ako je uopšte daju) tvrd vam stojim. Svedite (preopširnu) listu zahteva na samo dva – privremena vlada i potom ustavotvorna skupština – omasovite se, proširite se po Srbiji, budite uporni, ne mogu vam ništa Miki, Paja i Šilja. Leći će na rudu.