Mošine lenonke

Pa kad je već tako, odlučio sam da ovu kolumnu posvetim nekoj tričariji iz bogate tabloidne ponude, a da politička i kulturološka sostojanija ostavim za sledeću nedelju. Šta mi je, dakle, jutros privuklo pažnju? Jedan, da kažemo, intrigantan naslov – „Mišković na sudu kopira Mošu Pijade(ta)“. Da li mu je to pravi potez, da li mu je to dobra strategija, to su bile prve dve misli koje su mi proletele kroz glavu? Jer, pazite, Moša Pijade je bio čovek posebnog kova, nalazio se sa druge, antikapitalističke strane barikade, teško da će odbrambena strategija koja je priličila Moši priličiti Mišku. Nadam se da razumete šta hoću da kažem. Miškoviću, naprosto, ne bi priličilo da kaže – ja priznajem isključivo sud moje partije. A vi razmislite malo zašto je to tako. Da vam dam takozvani hint. Imao je on mnogo partija. Čiji sud da prizna, pitanje je sad.

Nije mi bilo druge nego da se otisnem u istraživačko novinarstvo na pitoresknom sajtu moje omiljene žutare, Blica. I – šta sam saznao? Saznao sam da je Mišković plagijator. Počeo je, kaže Blic, da nosi iste naočari kakve je vaktile nosio Moša Pijade. I – fakat – da bi dokazali tezu, novindžije su postavile, jednu ispod druge, dve fotografije – Miškovu pa Mošinu da bi se cenjeni publikum uverio u činjenicu da su oba velikana radničkog pokreta nosili naočare u široj javnosti poznate ne kao mošinke, nego kao – lenonke. Za neupućeni publikum sokolovih očiju to su najidiotskije od svih naočara – dva žičana kruga sa sočivima pomoću kojih ćoravi nosioci odašilju poruku – jeste da sam omatorio i oćoravio, ali me baš zabole Crven Ban zbog toga, ja sam u duši i dalje mlad, iznad situacije i ćeram modu. I ja, dame i gospodo, da vam otvorim dušu, spadam u obnevideli deo čovečanstva, sledstveno ne bi trebalo da se sprdam sa sapatnicima, tim pre što sam ćorav i u plusu i i minusu, ama ja sam pomalo staromodan i naočari shvatam kao optička pomagala, rođenu braću ortopedskih. Kao što se od govneta ne može napraviti pita, ne može se ni od vizuelnog invaliditeta napraviti modni hit. Moša, međutim, za razliku od Miška, nije ćerao modu, jer u njegovo vreme – zbog ondašnje nesavršenosti optike – drugih naočara takoreći nije ni bilo. E sad, ne znam kakav će na sud ostaviti utisak Miškove mošinke, ali držim da su Blicove novindžije nepravedne. Kako im recimo nije upalo u istraživačke oči da Mošu odavno kopira i čovek od koga se to ne bi očekivalo – Matija Bećković. Savetujem Miškoviću da naočarima doda i kapicu Šerloka Holmsa. I gitaru Džona Lenona. I onda će biti – vozi Miško.