Ima paradoksalnih stvari u Srbiji koje je jako teško, a možda i nemoguće objasniti. Evo recimo takozvana narodnjačka vlada deluje znatno organizovanije od prethodne i ne može se reći da nije napravila izvesne korake koje prethodna vlada (u strahu da ne izgubi tuđe glasove) nije smela da napravi. Zbog čega je, opet, izgubila glasove svojih birača. Jego ex Sijatelstvo je svako malo najavljivao obračun sa korupcijom i raskid sa tajkunlukom, ali se sa reči prešlo na dela tek kada se Vučić obreo u pustolini u Nemanjinoj. Oko kosovskog problema bivša vlast je kružila kao mačak oko kasapnice, tačnije – nije uradila ama baš ništa osim što se povremenog ritualno zaklinjala da nikada neće priznati „lažnu državu“. Dočim je Dačić, od koga to gotovo niko nije očekivao, tokom nekoliko meseci izrekao više istinitih i očiglednih stvari nego celokupna srpska politika u poslednjih dvadeset godina.
Prezidencijalnosti što se tiče, osim kada ne uspe da se uzdrži od verbalnih improvizacija, džumhurbaškan Nikolić se kreće uglavnom unutar ustavnih ovlašćenja. Ponekad i nadmaši samog sebe, kao onomad kada je u Podgorici izrekao puno lepih reči o bratstvu dvaju naroda i svečano izjavio da je za njega suverenitet Crne Gore neupitan. Na pomolu je i takozvano otopljavanje odnosa između Beograda i Zagreba. Najavljen je, ako me oči nisu prevarile, i džumhurbaškanov susret sa prištinskom džumhurbaškankom Jahjagom. Sve u svemu, ako zasad ostavimo po strani sve katastrofalniju ekonomsku situaciju, reklo bi se da Srbiji polako dolazi iz dupeta u glavu.
S druge strane, na unutrašnjoj sceni nikada nije bilo više najvulgarnijeg nacionalpatriotskog divljanja i to je, cenjeni publikume, tačka na kojoj počinju gorepomenuti paradoksi. Tu počinje i zakeranje. Utisak je (ne samo nedelje) da je nova vlast vrlo blagonaklona prema desnim ekstremistima. Taj utisak je u prošlom Utisku nedelje ostavio, sada već ovde redovni gost, popečitelj pravde Nikola Selaković, sav onako evropski upicanjen, zalizan (pljuniti Vuk Jeremić kad bolje razmislim), koji se tokom mučnog razgovora nedvosmisleno stavio na stranu jurodivog pustahije koji preti i levo i desno i tvrdi da mu nevladine organizacije rade o glavi. Na vrlo direktna (i nezgodna) Oljina pitanja Selaković je odgovarao (koliko je mogao) indirektno, ali lepo se videlo da mu je našijenac blizu srca, dočim su mu Biserko i Dereta bili nekako strani, tuđi. Videlo se, takođe, da je popečitelju bilo vrlo neprijatno, maltene krivo, što je džumhurbaškan Naše nazvao budalama. Predsednička se, međutim, ne poriče. Ako je tako rekao, onda je to tako, tako je nekako rekao Selaković. Nakon svega je ostao mučan utisak.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
