Naši univerziteti

Sreća u nesreći je što se ovom zgodom radilo o prirodnoj stihiji, pa niko (ili gotovo niko) nije optužen za izdaju i elektronsko navođenje rečnih tokova na naše varoši. Državne vlasti ipak nisu mogle da odole, a da ne poapse neke tviteraše kao žrtvene jarce. Šta su tviteraši radili? Ono što i inače rade – lupetali i palamudili. Preuveličavali broj žrtava. Naduvavali stvar. Širili paniku. Šio mi ga Đura. Svi mediji su širili paniku. Apsolvirali smo to, valjda, pre desetak dana, kada sam državi dao besplatan savet da sačini kratko, jasno i za sve obavezujuće uputstvo za delovanje medija u vanrednim situacijama.

Ne lezi vraže, prosula se vest da je oboren sajt Peščanika, poznatog po žestokoj kritici vladajuće političke garniture, pa je otuda sumnja za cyber-zulum pala na vladajuću garnituru. Reagovao je i OEBS, Overlord se ucveljio i otpisao OEBS-u u smislu da on to nikada ne bi i da je Srbija slobodna i demokratska zemlja, što je u izvesnom smislu tačno, ali je tačno i to da se Peščanikovom sajtu poslednjih dana (najčešće) nije moglo pristupiti. Ekipa iz Peščanika je, nezavisno od pomalo lenjih organa gonjenja, ustanovila da napadi na njihov sajt dolaze iz Megatrenda, našeg – što reko Gorki – narodnog univerziteta, na čelu sa onim poslovičnim Mićom. Ne znam da li su to Megatrend i Mićo demantovali. Sve i da jesu, mogu komotno smotati demanti i gurnuti ga u dupeta, jer je u sajberspejsu ostao Megatrendov potpis, to jest IP adresa, ako nisam nešto pobrkao.

Budući da je Megatrend uprkos načelnoj privatnosti u neku ruku i državni univerzitet, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što je rasadnik državnih kadrova, ne bi bilo loše da država stisne muda i da priupita Megatrend a da sa kojim se pravom (i razlogom) taj bastion srpske duhovnosti upušta u cyber-kriminalne rabote. U međuvremenu, napadi na Peščanikov sajt su sa Megatrenda izmešteni u beli svet, a nepoznati hakeri su – tvrde cyber-policajci – u svoju rabotu upregnuli i računare osoba koje o tome pojma nemaju, pa će stoga – takođe tvrde policaji – biti jako teško ući u trag nepočiniteljima. Nisam baš siguran da je tako. Ne znam puno o botovima i ostalim hakerskim tricama i kučinama, ali pretpostavljam da se rušiteljima ipak može (i mora) ući u trag. Ne bi bilo dobro da ne može. Mogu se, počem, hakeri osiliti, pa i na državu nasrnuti, pu, pu, pu, daleko bilo.