Pregrmesmo, cenjeni publikume – kako to novindžije serbske vole da kažu – najluđu noć u godini i to sa minimumom žrtava u ljudstvu i materijalu, što tumačim kao dobar znak. No dobro! Gde sam ja bio u najluđoj noći? Šta sam radio? Šta sam lepo poželeo? Ništa naročito, pravo da vam kažem!
Do neko doba sam čitao novi Jergovićev roman, a onda sam – kada je utihnula kanonada petardi – otišao na počinak. I tamo sam se – u snu – odlično proveo. Nemojte vrteti glavama, moj drug Miša Vasić – koji je, uzgred, i glavna tema ove kolumne – decidirano tvrdi da je spavanje jedan od najboljih mogućih provoda. Tu je, bogme, dibidus u pravu. Ako čovek nije sklon košmarima, u snu može sresti jako puno finog sveta i može stići na vrlo daleke, interesantne, a potpuno besplatne takozvane destinacije.
Elem, u poslednji prošlogodišnji ponedeonik pročitah oproštajnu Vasićevu kolumnu. Iz razloga znanih samo rečenom i menadžmentu Danasa, na stranicama ovih novina više neće biti „Službene beleške“, što je, rekao bih, velika šteta i za Danas i za vas – cenjeni publikume. Dnevne novine su, po prirodi stvari, carstvo tričarija i efemernosti; stalne rubrike, a naročito kolumne daju im privid stalnosti, izvestan šmek i prepoznatljivost. A „Službena beleška“ je imala i prepoznatljivosti i šmeka.
Uža – iako uopšte ne i jedina – Vasićeva specijalnost su policajno-kriminalna sostojanija, dakle teme nadasve mučne i aprijatne, a potencijalno i opasne. Iz prostog razloga što i kriminalci i policaji imaju svoje proverene novinare (pune su ih redakcije naših novinčina) i ni jedni ni drugi ne vole da se u njihova posla mešaju slobodni strelci. Naročito ne na duhovit i zajebantski način. Upravo onako kako ih Vasić godinama tretira. Sve napred rečeno nipošto ne znači da Miša Vasić nije imao problema. Britak jezik i – osobina u Srbiji vrlo pogubna – istinoljubivost učinile su da Vasić izbije na sam vrh liste najutuživanijih novinara. Kad smo već kod zajebancije, moglo bi se uz malo preterivanja reći da je Miša Vasić odrapljenim globama ublažio više duševnih bolova uglednih srpskih umobolnika nego celokupna srpska psihijatrija na čelu sa Slavicom Đukić Dejanović.
Još će, dragi Mišo, mnogo vode proteći pored „grada na ušću dvaju reka“ pre nego što srpskom kadiluku dođe iz dupeta u glavu i pre nego što srpske kadije i kadinice počnu da dušebolnike (iliti po starinski sumašedše) umesto na sudske pisarnice upućuju u apoteke po bensedin. Do tada, Mišo, nema ti druge nego da nastaviš po starom. I što ti reko – izvini ako je nešto bilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
