Photo: Antonio Ahel/ATAImagesU kafiću u Ulici maršala Tita // Velika je građanska hrabrost i odgovornost zalagati se za normalne stavove u provinciji // Zemlja koja ima Marseljezu zaslužuje da bude prvak // Da stignem do stanice u Petrovaradinu treba mi više vremena nego što putujem do Beograda // Pre tačno 85 godina, Srbija je rekla NE fašizmu // Crni Anđelko evropskih integracija // Studenti, pomagajte
Petak, 3. jul
Zove me Draža (Petrović, „Danas“) usred posla. Znam, biće belaja – traži da pišem Dnevnik, kaže nisam odavno… Početak jula je vezan za započinjanje antifašističkog otpora na ovim prostorima, pa ne mogu da ga se (lako) otresem. Dobro, šta je tu je. Od ranog jutra šaljem obaveštenja o dobitniku priznanja Saveza antifašista Vojvodine „Đorđe Subotić“, za 2026. godinu. Ove godine je to mirovni i sindikalni aktivista iz Zrenjanina, građanin i antifašista, Miroslav Samardžić, koji se istakao u odbrani čestitog imena svoga grada, koji ime nosi po „crvenom generalu“ – Žarku Zrenjaninu. Miroslav je tako u grupi časnih žena i ljudi koji su nosioci ovoga priznanja – Petar Matić Dule, Filip David, Svenka Savić, Živan Berisavljević, Aleksandar Kraus i Janja Beč Nojman. Borkinje i borci protiv fašizma, za građanske, demokratske i evropske vrednosti. Neki više nisu sa nama, ali ih se mi sećamo i čuvamo uspomenu na našu saradnju. U razgovoru sa Samardžićem oma planiramo tribinu u Zrenjaninu i druge aktivnosti. Sila je Miša, disident i građanin, marksista, ima još sto života u njemu, koje će, siguran sam, aktvistički (pre)živeti. Sa druge strane, sa ustaničkog Kvarnera, javlja se Neven Šantić, novinar i pisac, i sa njim zakazujem viđenje krajem meseca, u Opatiji, u kafiću u Ulici maršala Tita. Normalno.
Subota, 04. jul
„Mi digosmo glave pod nebom tamnim,
smeli se probi glas.“
(Mira Alečković, „Svečana pesma“)
Pre tačno 85 godina, grupa odvažnih, uglavnom mladih ljudi, predvođena Josipom Brozom Titom, odlučila je da će se boriti protiv fašizma, najvećeg neprijatelja čovečanstva u istoriji! Time su se Jugoslavija i Srbija, kao i svi delovi nekadašnje zajedničke zemlje, trajno upisali u knjigu časnih i pravednih ovoga sveta. Na osnovu njihove borbe bili smo prepoznavani i poštovani širom sveta. Danas kada se fašizam povampirio u ovoj zemlji, kada ima podršku režima, koji celu Srbiju drži u pokornosti pinočeovsko-ljotićevsko-nedićevskom policijom, možemo podsetiti na veliku antifašističku parolu – „No pasaran!“ I neće, mladi su nas oslobodili straha, sada zajedno moramo da oslobodimo zemlju od nenarodnog okupacionog režima. Zato danas parola „Studenti pobeđuju!“ ima značaj nekadašnje – „Smrt fašizmu, sloboda narodu“ !
Celog dana pristižu čestitke za Miroslava Samardžića, čoveka koji je svojim građanskim aktivizmom doprineo da, ionako jaka, zrenjaninska civilno-društvena scena bude još jača i aktivnija. Velika je građanska hrabrost i odgovornost zalagati se za normalne stavove u provinciji, a provincija je danas cela Srbija sa ovim necivilizacijskim režimom. Tim više su nam potrebni takvi ljudi, koji šire vatru slobode u svojim sredinama. Zato, samo napred Mišo, i ostali hrabri građani i građanke!
Posle podne završavam sa čitanjem knjige Mire Bogdanović, „Hagiografski panoptikum – Zoran Đinđić i srbijanski liberali u djelima apostolskim“ , koja će, sigurno, izazvati buru, jer pokreće mnoga pitanja, traži određene odgovore, i dosta provokativno govori o jednom periodu naše istorije, posebno o nekim njenim akterima. Sa zanimanjem očekujem odgovore i prigovore. A, verujem da će ih biti.
Nedelja, 5. jul
Bio na kafi sa Mihailom Brkićem. „Raspravljali smo mnoge stvari i kužili svet…“ (Johny, „Pametni i knjiški ljudi“ ). Brka sa svojim diplomatskim iskustvom (bio ambasador u Kuvajtu), i sadašnjim statusom pokrajinskog poslanika (pokrajina, šta to ono beše?), ima nešto više razumevanja za opoziciju od mene. Ja mu kažem da će oba krila opozicija (množina), i tzv. levo-demokratsko i tzv. desno-nacionalističko, „pući ko dulek“, ako budu izašli kontra studentske, opštenarodne liste, kao Vuk (ne Karadžić), onomad. Samo brine nas obojicu, da li smo došli do tačke kada Uzurpator može da zaključi da mu izbori više uopšte ne trebaju? Setimo se: „Rešio sam da između mene i moga naroda ne treba da ima posrednika! „. A, da ne bude – „Nomen est omen“ ?
Vreme i dalje nestabilno, niža je temperatura, neće valjda biti „Omorina nad Evropom“ ( „Schwüle Über Europa“ – Idoli).
Naravno da pratim Mundijal, rano je za prognoze, ali kao da su Francuzi koplje iznad ostalih. Uostalom, zemlja koja ima Marseljezu, zaslužuje da (opet) bude prvak sveta!
Ponedeljak, 6. jul
Polazim za Beograd. Da stignem do stanice u Petrovaradinu treba mi više vremena nego što putujem do Beograda! Zašto posle dvadeset meseci od zločina na željezničkoj stanici u Novom Sadu (Nadstrešnica) nije obezbeđen izlazak putnika na perone? Nemar, aljkavost, amaterizam, nesposobnost, šta? Ima i toga, ali i osvete Novosađanima za bunt, odbacivanje režima, nemirenja sa gaulajterskom upravom u gradu i pokrajini, i još mnogo razloga, zbog kojih bestijalci rade to što rade. Da ne zaboravimo, u Novom Sadu više nema EXIT-a, Šekspir festivala, bioskopa… Čega god su se režimci dohvatili pretvorilo se u g….
Stižem na FPN, školu demokratije na ovim prostorima. Presreće me prijatelj Dragan Živojinović sa vrhunaravno napisanom knjigom o Henriju Kisindžeru, pravom poslasticom za letnje dane. Žile je fantastičan tip, veliki radnik. Sa Milanom Podunavcem, doajenom političkih nauka na ovim prostorima, i Žarkom Paunovićem, ravnateljom Fakulteta, bistrim našu situaciju, koja nam se čini dosta mračnom, a prognoze su još sumornije. Da nema studenata, bilo bi strašno! Inače, imati za prijatelje Milana i Žarka, moj je lični kapital i veliki ponos. Obojica su mnogo smirenijeg temperamenta od moga, samozatajni tipovi, ali kada ti trebaju, tu su. Jako dobri i karakterni ljudi!
Sa Tijanom Perić Diligenski divanim, o čemu bi drugom, o studentima i izgledima na pobedu. Tijana je moj lični heroj od prošle godine, kada je vratila mandat u Skupštini, pokazujući da politika ne sme da bude gospodar nečijeg života, niti da te spreči da imaš svoje stavove, potrebe i načine kako doći do dobrog rešenja. Želim joj mnogo uspeha u planovima i budućem radu i životu, posebno u borbi protiv sveopšte korupcije u društvu.
U kasno poslepodne pijem kafu sa bratom Mićom, BG-taksistom i prepričavamo porodične uspomene. Sve je manje živih rođaka, sve je više legendi o porodičnim „crnim ovcama“ , uspesima i padovima, „i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri“ , kako je pevao Balašević. ( „Ostaje nam to što se volimo“ ).
Kraj jedne velike karijere – Kristijano Ronaldo je sa svojim Portugalom izgubio od Španije. Nije Portugal toliko bio lošiji koliko je Španija bila sretnija. „Vive la France!“
Utorak, 7. jul
„Mi ne damo zemlje naše
Da je gaze fašisti.“
(„Po šumama i gorama“)
Sa saradnicima sa fakulteta divanim o knjigama, neke od njih ustupam im na trajno korišćenje, pokušavajući da ih svedem na razumniju meru, u zbilja prenatrpanom kabinetu. Šta ćeš, neko je na nešto alav, moj porok su knjige.
Pre tačno 85 godina, Srbija je rekla NE fašizmu! Svoju slobodu smo sami izvojevali, nismo čekali da nas na ljudskost podsećaju drugi, da budemo borci „ispod jorgan planine“ . Oni drugi – čekalice, nisu znali za tačnu ocenu Mihaila Gorbačova – „ko zakasni, vreme će ga kazniti“ . Ekipa iz Bačkog Gračaca je pre nas došla sa zastavom Jugoslavije (one prave, velike, Titove). A, grupa vojvođanskih antifašista, uglavnom Novosađana i Mitrovčana, položila je cveće i venac na Iriškom vencu, na Spomeniku Pobedi. Skroman je to znak zahvalnosti za one divne devojke i mladiće, za decu, za sve slojeve naroda, narode i narodnosti koji su sebe utkali u pobedu nad zlom – fašizmom. Ej, „Kad su Sremci krenuli…“ Ostaje samo da pamtimo, danas više nego ikada, „Smrt fašizmu – sloboda narodu!“
Sreda, 8. jul
Prisustvujem sednici Veća na fakultetu. Rutina. „Ništa novo pod neonom“ , već pominjani Johny. Nakon toga, pod pretnjom kiše, žurim do „Lagune“, da kupim knjige za ženske članove porodice i prijatelja. Usput, kupujem obligatni „Danas“, kod Gorana kolportera, na Trgu Slobode. Ženama po njihovim iskazanim željama, prijatelju Milana Kunderu, mog omiljenog pisca. Često mu se vraćam, a nedavno sam (čak) u Zagreb poslao tekst o njemu i Aminu Malufu, dvojici emigranata u Francuskoj, i njihovom poimanju Zapada. Posebno sam imao u vidu znameniti esej Kunderin, „Tragedija Srednje Evrope“ .
Kada smo kod Evrope, njihov parlament opet ima ozbiljne primedbe na najgore dete u ulici, ponavljača, Crnog Anđelka evropskih integracija, dakle na nas! „Brani“ nas, odnosno okupatorski režim, notorna Ana Marija Viček, neidentifikovana politička pojava sa Telepa (deo Novog Sada), koja je preko Fidesa poslanica EP. Nemušto, sa gomilom izmišljotina, etiketa, sa neuvažavanjem činjenice da je politički zlotvor i manipulator sa vojvođanskim Mađarima, Orban, svoje odguslao. Prošle je godine dotična lagala da „demonstranti u Novom Sadu napadaju policiju“ , i to onda kada su razbojnici u policijskim uniformama ispalili bojni otrov na protestante i kada su na studente pucali gumenim mecima, i kao Specijalna policija za vreme onog rata jurili građane kilometrima od Kampusa. Uspela je da se osramoti u obe države, ovde gde je rođena i živi, i u Mađarskoj, štiteći dva zločinačka režima! Doći će vreme, ispitaće se sve zajedničke koruptivne aktivnosti mađarskog i srpskog režima. Uzgred, volim ptičji svet, ali mi smeta ptica kos. Marta Kos, koja na bestidan način podilazi srpskom režimu, štiteći korumpiranu Ursulu i kolege iz Komisije. Dodajmo i predsednika Evropskog saveta, Koštu, pa nije čudo što rapidno opada poverenje građana Srbije u EU? Slučajno? Čisto sumnjam. „Sjaši Kurta, lud je ovo konj. „
Četvrtak, 9. jul
Taman sam se zalaufao, kad ono kraj…. Rekao Draža da se danas završava i da šaljem šta sam sročio!
Prvo na tehnički, da pokupim dokumentaciju od registracije kola. Uzbudljivo i bolno. MUP-ovi pripadnici umeju da tuku ( „Samo vam je pendrek velik!“ ), ali da se organizuju da budu servis građana – „malo morgen“ ! Odlika vremena – razvaljena država i institucije, pljačka, korupcija, fušeraj, besomučno laganje, marifetluci. Kako i kada ćemo iz toga izaći? Studenti, pomagajte!!!
U „Velvetu“ na kafi i divanu. Društvo prijatno. Nastojim u ovim godinama da se družim isključivo sa prijatnim i pozitivnim ljudima. Pokušavao sam i ranije, ali nije išlo. Zato sada cenim takve trenutke… Iskustvo? Pa, to je uveliko precenjeno.
„Do novog susreta sa vama… doviđenja…“ (Đuza Stojiljković)
Autor je univerzitetski profesor iz Novog Sada, predsednik Saveza antifašista Vojvodine
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
