Au, bato, kakva blogosferna furtutma ispade oko razgovora između Jego Sijatelstva i moje malenkosti. Jedni hvale Borisa, a na mene drvlje i kamenje, drugima ja pašem, a Prezident nipošto. Trećima – najbrojnijim – ne valjamo ni jedan ni drugi. Sasvim, uostalom, predvidivo. I u Srbiji neizbežno. Kada bi, recimo, Mahatma Gandi intervjuisao Majku Terezu za Politiku, našlo bi se dosta privatnih pametnjakovića da u tom razgovoru otkriju niske pobude i podlu zaveru.
Idi, beži, majka Tereza uopšte nema dece, kako može biti majka, garantovano nam se sprema unijaćenje, a onaj Gandi, taj je sumnjiv samim tim što ne jede meso i što nije kršten. Ovo možda zvuči kao sprdačina – a to i jeste – ali to je standardni šablon „srpske misli“. Patentiran negde oko 1869. i nepromenjen do današnjeg dana.
Nije, naravno, nikakav problem što se takvim refleksijama odaju anonimni i ogorčeni komentatori svega i svačega. Već smo ovde rekli da je onlajn komentarisanje benigna pojava. U ekološkom smislu čak i korisna. Javni i kafanski WC-i su procvetali nakon komentatorskog preseljenja na internet. Ali, problem jeste što tako razmišljaju i određene visokopozicionirane individue, koje i te kako utiču na zbivanja u ovoj namučenoj zemlji. Priča o Gandiju i majci Terezi u stvari je kroki trenutno dominantnog kulturnog modela u Srbiji zasnovanog na paranoji, manijama veličine i gonjenja iskomplikovanih suštinskom inferiornošću „srpskih mislilaca“.
Uvek se tu pođe od neoborivih činjenica: majka Tereza vaistinu nije imala dece, sledstveno tome u biološkom smislu i nije majka. Što – u „mislilačkoj“ optici – odmah znači da je lažov i da se lažno predstavlja. „Serpskim misliocima“, međutim, ni na pamet ne pada da je majka – Terezino „laganje“ i „lažno“ predstavljanje zapravo projekcija vlastitih osobina. Široko zastupljenih među ovdašnjom kvazipatriotskom i još kvazije „intelektualnom“ populacijom.
Glavna prepreka u tranziciji Srbije iz plemenske zajednice u prosperitetno društvo slobodnih građana nisu ni Vatikan, ni Brisel, ni Vašington, nego naopaki kulturni model zasnovan na delirijumu laganja i lažnog predstavljanja. Zloba, mržnja, čemer, jad i podmuklost koje pustoše Srbiju nipošto nisu urođene, već su decenijama indukovane od strane knjaževskih, kraljevskih, socijalističkih i demokratskih političkih i „kulturnih“ elita.
Nemir i nervoza koji su posle objavljivanja razgovora sa Tadićem obuzeli stanovništvo ispod vlažnog kamenja po japadima, svedoči da Jego Sijatelstvo i moja malenkost nismo džabe krečili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
