Dobro, poznato je da su ambasadori lažovčine (govorim to iz ličnog iskustva), ali znate šta: tamo gde ima dima, obično bude i pičvajza. Koga je moja malenkost, gle čuda, predvidela nedelju dana pre događanja istog. U istim ovim novinama. Doduše ne na ovoj strani, neka je druga kolumna tada išla, ama rukopisi ne gore. Koga interesuje neka ih traži po internetskim arhivama.

Da li to znači da sam ja vidovit? Jok, more. Iako za razliku od bivšeg kolege Mantera nisam imao na raspolaganju moćnu obaveštajnu mašineriju, i meni se tokom valpurgijskog „Mitinga za Srbiju“ učinilo da je postsecesionistički haos morao imati imprimatur tadašnjeg „vrhovnog komandanta“. Jedino drugo suvislo objašnjenje bilo bi da su se policajci, emocionalno urnisani otcepljenjem „lažne države“, samoorganizovali i pobegli s lica mesta, što je priča koja nikako ne pije vodu. Policija je, naime, veoma konzervativna institucija i radi na principu – naređenje izvršenje. A naredbodavne instance su uvek visoko iznad nje. U tom smislu, ne treba da vas začudi ako vas neki policajni drug i istomišljenik dobro ispendreči, samo ako mu se naredi. I ja, glede toga, policajima ništa ne zameram. Štaviše, da sam policaj, i sam bih tako postupio. Za to sam, more, plaćen. Kad kažu da bijem, ja bijem. Kad kažu, kupi pinkle, ja savijem repić, pokupim pinkle i povučem se na rezervni položaj.

Da li ja tražim Koštuničinu glavu? Daleko od toga! Da je nekome bila potrebna, lako bi se to rešilo pomoću signala sa mobilnog telefona. Ali Sahibija, izgleda, nije imao težinu sličnomišljenika, Džohara Dudajeva i Osame bin Ladena. Voleo bih, međutim, da vrhunska srpska tužibaba već jednom stisne muda i da konačno Sahibiju pozove na saslušanje, na kome bi se razjasnile neke stvari, pa ako se razjasne, da se Sahibiji ispostavi račun za renoviranje i odštetu, koji smo iz čistog patriotizma svi mi platili iz veoma plitkih nam džepova. Ako mu odrape i neku godinicu u mardelju, odrape, nije obavezno i nema efekta, čovek je celog života na robiji, ako razumete šta hoću da kažem i ako razumete DSS-ovsku odbranu vrhovnog bića koja glasi, citiram: „Manter krupno i grubo obmanjuje da je Vojislav Koštunica bilo šta zapalio, kao što je, s druge strane, istina da je pola Srbije zapaljeno i da je ubijeno hiljade nevinih ljudi tokom agresije na Srbiju“. Na vama je da uspostavite vezu.