Oprem dobro, šokci i šijaci 1Foto: Stanislav Milojković

Za to vreme umesto redovnih smatranja na razne teme, na uveselenije publike ići će odlomci iz već najavljenog bulevarskog romana „Bulevar involucije“.

Pre nego što se povučem u medijski mrak, iskoristiću priliku da podfamozniku potpisanom kao „otvoreno oko“ (zašto ne „vatreno“?) objasnim „zašto misli(m) da je period od 1912. do 1918. godine bio period stvaranja velike srbije… u istoriji koju učimo to je bio period balkanskih ratova za oslobođenje srbije od otomanske imperije odnosno proterivanje turske s balkana i prvog svetskog rata odnosno borbe protiv okupatora i arhi neprijatelja srbije…“

Više je razloga zašto tako mislim, oko moje otvoreno.

Ponajpre zato što u ono vreme namera da se stvori Velika Srbija nije bila nikakva tajna, naprotiv to je bio javni strateški državni cilj, protiv koga, osim Austrougarske i Otomanske imperije niko nije imao ništa.

Takav bio zeitgast, takav „trend“. Nadnacionalnim imperijama je bilo odzvonilo. Srbija je (po poslednji put) išla u korak sa svetskoistorijskim procesima.

A imala je i jake saveznike.

Saveznici su, doduše, imali debelog računa da budu saveznici Srbije.

Zajedno sa drugim balkanskim narodima, Srbija je o svom ruvu i kruvu obavila prljavi posao smišljen u Londonu, Parizu i Berlinu, a da bi ga obavila, morala se debelo zadužiti u Londonu, Parizu i Berlinu e da bi kupila oružje, ranu i džebanu; ratovi su oduvek bili biznis, zašto bi balkanski bili izuzetak.

Oprem dobro, šokci i šijaci 2

Ono, međutim, što je Srbija „oslobađala“ nije bila Srbija nego međunarodno priznata teritorija suverene države, sledstveno to nije bio oslobodilački nego osvajački rat.

Istina, to se po predanju, običajnom pravu i slepačkim pesmama smatralo Srbijom, ali po tom pravu i predanju Srbijom se smatraju sva mesta ovog sveta na kojima ima makar jedan srpski grob.

Pisac hoće da kaže da se u vremenima i situacijama kad se predanje, običajno pravo i slepačke pesme uklope u svetskopolitički trend i osvajanja međunarodno verifikuju kao oslobađanja, ali da se u situacijama kad običajno pravo i slepačke pesme štrče iz geopolitičkog rama oslobađanja očas posla oglase kao osvajanja.

Da je istorija je kurva, a svijet ovaj tirjan tirjaninu, nije nepoznato nigde osim u redovima srpskih elebačkih elita (svih vremena i boja) koje – umesto da gledaju kako da običajno pravo i slepačke pesme „upasuju“ u ram svetskoistorijskih trendova – udarnički navaljuju da svetskoistorijske trendove prilagode srpskom običajnom pravu i slepačkim pesmama.

Pogledajte na šta smo spali nakon što smo poslednji put ispali iz rama, pa zamislite na šta ćemo spasti kada to sledeći put učinimo, a samo što nismo.

Oprem dobro, šokci i šijaci, što rekla Ikonija Sakadžika, junakinja romana „Nišči“ Vidosava Stevanovića.