Oprem dobro, šokci i šijaci 1Foto: Stanislav Milojković

Na zahtev mnogobrojnih podfamoznika – kojima sam se izgleda popeo na Sebastian (kao i oni meni) – od ponedeljka, pa dok se drugačije ne naredi, biću na zasluženom odmoru.

Za to vreme umesto redovnih smatranja na razne teme, na uveselenije publike ići će odlomci iz već najavljenog bulevarskog romana „Bulevar involucije“.

Pre nego što se povučem u medijski mrak, iskoristiću priliku da podfamozniku potpisanom kao „otvoreno oko“ (zašto ne „vatreno“?) objasnim „zašto misli(m) da je period od 1912. do 1918. godine bio period stvaranja velike srbije… u istoriji koju učimo to je bio period balkanskih ratova za oslobođenje srbije od otomanske imperije odnosno proterivanje turske s balkana i prvog svetskog rata odnosno borbe protiv okupatora i arhi neprijatelja srbije…“

Više je razloga zašto tako mislim, oko moje otvoreno.

Ponajpre zato što u ono vreme namera da se stvori Velika Srbija nije bila nikakva tajna, naprotiv to je bio javni strateški državni cilj, protiv koga, osim Austrougarske i Otomanske imperije niko nije imao ništa.

Takav bio zeitgast, takav „trend“. Nadnacionalnim imperijama je bilo odzvonilo. Srbija je (po poslednji put) išla u korak sa svetskoistorijskim procesima.

A imala je i jake saveznike.

Saveznici su, doduše, imali debelog računa da budu saveznici Srbije.

Zajedno sa drugim balkanskim narodima, Srbija je o svom ruvu i kruvu obavila prljavi posao smišljen u Londonu, Parizu i Berlinu, a da bi ga obavila, morala se debelo zadužiti u Londonu, Parizu i Berlinu e da bi kupila oružje, ranu i džebanu; ratovi su oduvek bili biznis, zašto bi balkanski bili izuzetak.

Oprem dobro, šokci i šijaci 2

Ono, međutim, što je Srbija „oslobađala“ nije bila Srbija nego međunarodno priznata teritorija suverene države, sledstveno to nije bio oslobodilački nego osvajački rat.

Istina, to se po predanju, običajnom pravu i slepačkim pesmama smatralo Srbijom, ali po tom pravu i predanju Srbijom se smatraju sva mesta ovog sveta na kojima ima makar jedan srpski grob.

Pisac hoće da kaže da se u vremenima i situacijama kad se predanje, običajno pravo i slepačke pesme uklope u svetskopolitički trend i osvajanja međunarodno verifikuju kao oslobađanja, ali da se u situacijama kad običajno pravo i slepačke pesme štrče iz geopolitičkog rama oslobađanja očas posla oglase kao osvajanja.

Da je istorija je kurva, a svijet ovaj tirjan tirjaninu, nije nepoznato nigde osim u redovima srpskih elebačkih elita (svih vremena i boja) koje – umesto da gledaju kako da običajno pravo i slepačke pesme „upasuju“ u ram svetskoistorijskih trendova – udarnički navaljuju da svetskoistorijske trendove prilagode srpskom običajnom pravu i slepačkim pesmama.

Pogledajte na šta smo spali nakon što smo poslednji put ispali iz rama, pa zamislite na šta ćemo spasti kada to sledeći put učinimo, a samo što nismo.

Oprem dobro, šokci i šijaci, što rekla Ikonija Sakadžika, junakinja romana „Nišči“ Vidosava Stevanovića.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

74 reagovanja na “Oprem dobro, šokci i šijaci”

  1. Druže Basara,

    Prvi sam napisao da ti je vreme za jedan kraći i zasluženi odmor. Došlo je malo do zamora materijala i to nije ništa neobično. Da se dooooobro odmoriš i da se onda vratiš u nove radne pobede.
    Svako dobro i živeli.

    • Divim se vasem diplomatsko blagom umecu saopstavanja istine. Ne poznajuci te uzuse moram da kazem da bih ja umesto „doslo do zamora materijala“ upotrebila sintagmu „potpune istrosenosti materijala“ i to kada bih bila u dobrom raspolozenju i blaga prema B. SvetislAVu, a kada bih bila poslenikom istine morala bih da mu saopstim „doslo je do pucanja materijala“. Da li ce autor na odmoru izvrsiti neophodno zavarivanje i tako pomoci sebi da se spoji sa istinom, upozna sa aktuelnostima, napusti ignorisanje cinjenica i slobodno, amatersko tumacenje nauke(istorije na primer), odupre slatkom zovu tracarenja, okane difamacije ljudi proistekle iz zavisti ili licne netrpeljivosti, malo sedira i napusti ulogu napusavaca svakoga ko se ne slaze sa njim, upozna sa nekim od sedam smrtnih grehova(sa akcentom na gordost,oholost i zavist) …… ostaje da vidimo. Ako samozavarivanje uspe, bio bi to ogroman dobitak, pre svega, za njega samog.

      • Što bi kod vas rekli, rugala se kuka krivome drvetu. Basara može biti nije genije, ali dovoljno je pametan da ne zavidi srpskim pseudoliberalima, i koje, očigledno, i ti spadaš. Koliko nisko treba neko da padne da bi vama zavideo… Basara je daleko od istine, šta god bila istina. Ti i tebi slični ste mnooooogo dalje.

        • Kao jedna srpska pseudoliberalka(sta god to predstavljavljalo u vasem mentalnom univerzumu) slobodna sam zakljuciti da ste vi Basarin kolega. Ne, ne po liniji pisanja proze i SNS pamfleta u vidu kolumni, pretpostavljam, potpuno oslobodjenih pseudoliberalizma vec po priljeznom obavljanju svakodnevnih zadataka u nekom od silnih Javnih preduzeca – sigurnih kuca za nišče ljudskim integritetom.Izvinite sto vam se obracam sa vi, dok ste vi tako zovijalno prisni i na ti sa mnom, ali, nekako, ne zelim priblizavanje takvima makar to bilo i verbalno.

      • Stvarno bih voleo da neko ,,svežeg,, ,ni malo potrošenog materijala, npr. Vi,navede bar jednu tačku napisanog koja nije tačna.Nije to viša matematika,to je istorija,nešto što je nepromenljiva kategorija,i ja ne videh da je Basara nešto izmislio i promenio od istorije.

        • Zahvaljujem na pitanju i krecem sa odgovorom. A u kome ste vi to udzbeniku istorije procitali da je Srbija od 1912. do 1918. vodila ratove u cilju stvaranja Velike Srbije? Doduse, postoji mogucnost da ste to procitali samo ako je, u medjuvremenu, Basara napisao knjigu o tome koja nikako ne moze biti udzbenikom, jer njen autor nije kvalifikovan za tako komplikovane stvari poput studija Opste istorije na Filozofskom, a kamoli zavrsetka istih. Kada vas omiljeni profesor fantazmagoricne istorije pise „Pisac hoće da kaže da se u vremenima i situacijama kad se predanje, običajno pravo i slepačke pesme uklope u svetskopolitički trend i osvajanja međunarodno verifikuju kao oslobađanja, ali da se u situacijama kad običajno pravo i slepačke pesme štrče iz geopolitičkog rama oslobađanja očas posla oglase kao osvajanja“, eto vam crno na belo kako jedan gimnazijalac kapira naucnu metodologiju i kako lako(a publika slicnog nivoa obrazovanja i kognitivnog potencijala tapse takvim „naucnim“ eskapadama) „resava“ istorijske dileme poput differentia specifica izmedju „osvajanja“ i „oslobadajanja“. Jednostavno i tako lako prihvatljivo, zar ne? Prosto se pitate zasto se toliko nepotrebno naprezu istoricari, tragaju za artefaktima, prevrcu arhive, analiziraju siru drustvenu klimu toga doba itd. itd. Ove njegove tlapnje su dozvoljene u njegovoj prozi, ali u osvrtu, pa ma koliko povrsan i amaterski kakav je neumitno Basarin, na istorijske dogadjaje to nije dozvoljeno i kolokvijalno se naziva heavy lupetaranjem. Dozvoljavam da budete poklonik takvom pristupu nauci, ali da bi iskreno ostali privrzeni tim i takvim principima, trebalo bi i da drugim granama ljudske delatnosti zvane nauka pristupate na isti nacin, pa kada vas zaboli zub trebalo bi da posetite lokalnog berberina u vasem mestu i dopustite mu da vam resi problem jer je gospodin berberin upucen u stomatologiju barem onoliko koliko i vas profesor Basara u istoriju. P.S. Budite ljubazni, pa na sledecem predavanju pitajte vaseg profesora da li, kada kaze „slepacke pesme“, misli na one iste koje je Gete, uz pripomoc Vuka, prevodio na nemacki i bio odusevljen kako metrikom tako i sadrzajem istih, o cemu ce vam posvedociti i Stanislav Vinaver. Ili bolje nemojte jer ako i o Geteu misli slicno kao i o Vuku(sto nimalo nije iskljuceno, poznajuci stav doticnog o talentovanijim i obrazovanijim od sebe), odgovor mi je belodan unapred. Ako imate jos pitanja, ne ustrucavajte se. Kordijalno vasa, Jana M.S. Tat „ni malo?(sledeci put pravilno napisite spojeno – nimalo) potrosenog materijala“.

      • Poštovana Jano,

        Uvek je zadovoljstvo čitati druga Basaru, ponekad ostaviti neki komentar, a posebno pratiti rad Podfamoznog sveta.
        Zašto kažem zamor materijala? Treba pisati 6 dana u nedelji i ostati aktuelan, a to je veoma teško, zar ne? Naravno, ne možeš svakome ugoditi i to je ok, pa zato smo mi tu kao „korektor“. Kao što vidiš, drug Basara pomno prati Podfamozne i iste zna da prokomentariše.
        Ne štedi on nas, ali mu ni mi ne ostajemo dužni. Mislim da će ova pauza svima koristiti.
        Pozdrav za sve na onlajnu Danasa.

  2. Basara odmaraj, i pazi se korone.
    Opet Kon upozorava kako su naredne dve nedelje ključne.
    Beži negde u prirodu, ali visoko, na neku planinu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.