Peti element (5)

…, ali Popoviću (Ljubomiru r. 1934. – ) sve da Popović sto put zaredom umre, sve da Peta Republika Popoviću podigne spomenik na vrhu Trijumfalne kapije – Valjevo nikada neće podići spomenik – na Popovićevu sreću – jer u Srbiji, a naročito u Valjevu, spomenik možeš dobiti samo ako te javno obese (Filip Filipović) ili ako deklarativno izjaviš – a da te niko ne proveri na detektoru laži, a trebalo bi – da se ne jebeš u dupe ( Desanka Maksimović).

Nema u Srbiji mermera, granita i bronze za bacanje na stare majstore, reče Stojković, a Popović je od mladosti bio stari majstor, ali je oduvek imao i puno sreće, pa će imati i sreću da mu zemno podobije ne bude posmrtno unakaženo izlivanjem u državnoj topolivnici ili (što je gore) nagrđeno štemajzom nekog akademskog klesara, kao što je za života (s pravom) unakažena Maksimovićka.

Imao je Popović jednu još veću sreću – rođen čovek pod srećnom zvezdom, pa to ti je – da je srazmerno kasno upoznao tebe; kud ćeš veće sreće, ima li boljeg recepta za dugovečnost, ne propusti Stojković priliku da me pecne – a u vreme užičkih streljanja imao je statistički neverovatnu sreću da u dobu u kome niko nije imao ispod trideset pet, ima svega sedam zarez nešto godina i da pritom ne bude u Užicu, nego u Valjevu, jer da je bilo obrnuto ne bi mu maloletnost pomogla – i mlađe je Đilas, uz tvoju asistenciju, prislanjao uza zid – završio bi Popović, kao kruška, u masovnoj grobnici, zaliven krečom, skupa sa leševima Milovanovića, tvog dede, da ne nabrajam poimence, čitavog jednog mnoštva zanatlija, sikara, šofera, šustera, šlosera, grafičara, vajara, pekara, opančara, slučajnih prolaznika, pasa i mačaka, kojima si ti poskraćivao živote, a koje je Đilas, kako se to kaže u razbojničkom žargonu, samo overavao.

Uh, ta streljanja – uzviknu Stojković tonom za koji mi ne bi jasno da li je usklik oduševljenja ili krik očaja – kad god se prisetim tih streljanja, reče potom, sve mi se tumbe okrene, obuzme me teško uninije i tada u najmračnijoj komori mračnih dana stanem premotavati kilometarske rolne negativa filma o mom govnarskom životu sa kojih u takozvanim redovnim okolnostima – ako takvih uopšte ima – u fotolaboratoriji otupelosti, razvijam, pravim, isecam lepim, montiram, štancujem – dopiši ako sam nešto propustio – retuširane biografske pozitive, zapravo fotomontaže, čemu okolišiti.