Jedan moj drug, redovan čitalac mojih svakodnevnih smatranja, skrete mi pažnju da ređam kečeve i da ću, ako tako nastavim, svakako dobiti ukor pred isključenje. Mislio sam da je ređanje kečeva za mene stvar daleke prošlosti, moje đačko doba je, da kažemo, pluskvamperfekat, kad ono međutim. U dnu ove kolumne ima neki indeks. U „Danasu“ se daju ocene. Panović, demokrata kakvim ga je Bog dao, naložio konstruktorima sajta da komentatorluku omoguće glasanje kojim, je li, izražavaju svoje slaganja ili neslaganja sa „Danasovim“ autorima.

Vaistinu, bacim pogled na rečeni indeks, kad tamo jedinica do jedinice. Dobro, de, dobacim ponekad do 1,80, ali retko. Da li je tako bilo oduvek, zapitam se pomalo indisponiran, pa trk u arhivu, u Zlatno doba ove kolumne, u vreme kada sam bio takoreći jak vrlodobar. Šta se to dogodilo? Gde sam to popustio? Da li sam spavao na času? Onda se dosetim jadu. Budući da se ocena (pretpostavljam) može ponavljati više puta, kandidati za nagradu „Komentatorski moron godine“ (pobednik i dve pratilje biće proglašeni 30. decembra, ako 21. ne odemo u 3LPM) kandidati se, kažem, dosetili jadu pa mi lupaju kečeve ne bi li mi oborili rejting u nečijim već očima.

Moćan je internet! Kao što sam već u više navrata pisao, njegova uloga je profilaktička. Na prvom mestu, on magičnom snagom privlači i prikiva morone za ekran, tako da ih je mnogo manje na ulicama, iako ih je i tamo previše, ali to samo svedoči o žalosnom stanju informatičkih tehnologija u nas. Na drugom mestu – i to sam pominjao – javni i kafanski nužnici su prosto odahnuli otkako je internet pojeftinio i postao dostupan širokim narodnim masama. Uverio sam se u to po ko zna koji put na preskoke čitajući komentare (u drugim novinama, ne u „Danasu“) o popu Peranoviću i zločinu u Jadranskoj Lešnici. Tamošnji komentatori su listom podržavali nasilnog iscelitelja i žučno dokazivali da tako i treba postupati sa narkomanima, a pretpostavljam, i sa izdajnicima. Internet je, cenjeni publikume, postao podsvest Srbije, a ti Panoviću, naloži službenicima da mi u časovima dokolice udaraju petice. Šta ću, crni jado, ako ponavljam.