Prelazno i privremeno

Može biti da lestvicu zaista postavljam previsoko, uz primedbu da ovde opšteprihvaćeno shvatanje saglasno kome je opozicija moralna kategorija i vrednosni sud nije ništa drugo do postavljanje lestvice prenisko, taman toliko nisko da ide naruku niskim strastima.

Pretpostavljam da nećete utuviti, ali da ponovim: opozicija je status unutar političkog sistema. Osim što ne obnaša efektivnu vlast u državi, u obavezi je da „iz senke“ obnaša sve državne poslove, spoljne, unutrašnje, ekonomske, etc, a ne se tog posla laća tek kad joj se posreći da se dokopa vlasti. Kada se to tako radi – a u Srbiji se odvajkada tako radi – onda to biva ovako kako i biva.

Vidite li vi da takozvana opozicija radi išta od gorenavedenog? Ono, fakat, pritisnuta s jedne strane režimskom propagandnom mašinerijom, a s druge nejebavajućim stavom „protestanata“, opozicija je smogla snage da promrmlja da je „narod u pravu“ i da obeća da neće raditi onako kako je radila. Falilo je samo ono „keve mi“.

Otišla je opozicija i korak dalje pa se – da bi pokazala da je i kulturna – saborno pojavila na dodeli NIN-ove nagrade, a ja ne mogu da odolim (sindrom dr Šulca) da opoziciji skrešem u brk da možda ne bi ni bila opozicija da je, dok je bila na vlasti, odlazila na dodele NIN-ove nagrade, a ne na Sabor u Guči i da nije išla u pohode selu koje gori dok se baba češlja.

Nego, okanimo se zajebancije. Lestvica nužnosti institucionalizacije i sistematizacije ove države nije postavljena previsoko, nego je na visini na kojoj MORA da bude. Ne bude li i ovoga puta ta visina „preskočena“ sledi još jedan pad, ali ne na strunjaču nego u septičku jamu i to dublju od ove u kojoj se davimo.

Možda se pitate zašto sam ovu kolumnu naslovio „Prelazno i privremeno“. Evo zašto. Zato što te dve reči – iako izgledaju (pa i zvuče) slično – u stvari označavaju bitno različite stvari. Tako, recimo, čim čujem termin „prelazna vlada“, ja u trenutku vidim situaciju u kojoj apsolutna vlast sa Vučića kao grip „prelazi“ na, za sada, N. N. lice koje nastavlja po starom, ali sa ljudskim likom.

Privremena pak vlada zvuči mnogo bolje, sam naziv implicira da se tu radi o telu koje će, pod supervizijom ustavotvorne skupštine, izvršiti tehničke poslove institucionalizacije i potom, kao i sve privremene stvari, zauvek nestati u ropotarnici istorije. E, tek kad se taj posao obavi, slede (prvi) slobodni izbori, pa onda kom opanci kom obojci. Ne nasedajte, građani i građanke, maksimum je minimum, utuvite već jednom.