Preteška voda

Građanski protesti su, da kažemo, tek u povoju, još nisu poprimili iole suvislu političku artikulaciju, a nezadovoljni deo SNiS-a već arlauče „gotov je“, već se udara šapicama o grudi, pitanje je dana kada će početi raspodela i pretprodaja ministarskih i direktorskih položaja.

Vidim da su euromahalske novindžije naklonjene Đidu i Jeremiću, to jest njihovom džepovima prepunim najotrovnijih zmija – započeli kampanju abolicije pomenute grupe građana, iako rečeni ama baš ni za šta – osim za nerad i odsustvo ideja – nisu ni optuženi. Ko biva… Kakav je to način da im se uskraćuje pravo da govore na protestima, jesmo li se za to borili, je li to demokratija. I pročaja.

Proturaju se ispod žita i sledeće ostapbenderovske dubare. Pa čekaj, kažu pronosioci dubara, opozicija je ta koja protestima daje logistiku, benzin je dakle njihov, zašto onda i ideje ne bi bile njihove? Nisam saglasan sa dubarama. Stvar stoji obrnuto. Benzin (to jest energija) vlasništvo je građana, opozicione su samo pumpadžije, a ideja opozicija – to smo valjda apsolvirali – uopšte i nema. Ne treba ni da ih ima. Jedina ideja koja u ovom trenutku „vrši posao“ – stvaranje mehanizma kojim će suveren – narod kontrolisati političke izabranike – odavno je u opticaju.

Meni se, međutim, čini – a ne čini se samo meni – da opozicione personae dramatis uopšte nisu spremne da se založe za tu ideju. Zato mom kumčetu, Banetu, toplo savetujem da Đida, Vuka & Co što pre pripusti na binu i da im kaže – gospodo, mikrofon je vaš. Ono što budu rekli – a ne mogu reći ništa drugo osim onoga što mogu reći – udaljiće ih od protesta na bezbedniju razdaljinu nego držanje podalje od karoserije onog mitskog kamiona.

Rekoh onomad da su građanski protesti legitimni način političkog delovanja u situacijama kada je to delovanje obesmišljeno režimskim medijskim cunamijem i onemogućeno na mestu na kome treba da se odvija – u skupštini. U tom smislu primarni cilj protesta treba da bude konstantni pritisak na medije da se vrate poznaniju prava, a da se politička borba vrati u skupštinske klupe.

Za taj projekat treba strpljenja i odlučnosti, a to su dve stvari koje tradicionalno manjkaju SNiS-ovima (svih boja). Malodušne dubare koje tvrde da „Vučić neće hteti da se vrati u okvire zakona i ovlašćenja“ ne piju vodu, jer da mu je bila namera da tako postupa, protesti ne bi ni bili potrebni niti bi se uopšte pokrenuli. Upravo zato i treba vršiti pritisak, bez jaja, ali sa mudima, okanite se političke filozofije Tihog i Prleta. Utuvite da tiha voda breg roni.