Psihologija ujedinjenja ili smrti

Svi ste pretpostavljam čuli za naslovnu organizaciju, poznatiju pod imenom Crna ruka koja je Srbiju zavila (i još uvek zavija) u crno, a čijeg je šefa, pukovnika Apisa, Aleksandar II Vulin bio nameračio da resahrani u Aleji velikana. U znak zahvalnosti. Lične, rekao bi cinik. Jer da ne bi Apisa, ne bi bilo ni Vulina, ali sa doleopisanim glavama, Apisa, nažalost, nije moglo ne biti.

Program Crne ruke bio je kratak i jasan, takoreći sažet u imenu: ili ujediniti sve Srbe ili smrt. Rezultat je, predvidivo, bio smrt, mnogo smrti – uključujući i smrti crnorukaca – potom višedecenijski nestanak Srbije sa geopolitičke mape sveta, a u konačnici – OVO. Možda se pitate zašto je to bilo predvidivo? Zato što svi poduhvati tipa „ako ne bude onako kako ja hoću, onda će biti nešto vrlo loše“ po (gvozdenom) pravilu završavaju kao nešto vrlo loše. Sad ćete se zacelo zapitati zašto tako završavaju (kad mi možemo i ono što ne možemo)? Evo odgovora. Zato što su takva psihologija – i iz nje izvedene politike – izraz slepe, nekultivisane, varvarske volje koja je u stanju samo da razara.

A šta kažem – ima li kakvih pomaka od Crne ruke do danas? Da li se nešto promenilo? O da, smrt je drastično izgubila na popularnosti, ni ujedinjenju ne ide baš najbolje, ali je psihologija ostala ista, nekultivisana i varvarska, a njena najrecentnija alotropska modifikacija je podnarednička krilatica „ako nisi za bojkot, onda si za Vučića, što će reći za Atlagićeve i Martinovićeve baljezgarije“.

Nikad kraja pitanjima zašto, zašto. A zašto ti – bezbeli će graknuti podfamoznost – koji ćeš, kako i sam kažeš, bojkotovati izbore, plajpičiš bojkotaše? Najkraći (i najtačniji) odgovor je – zato što nemam izbora, ali sam uprkos tome slobodna ličnost kojoj, da bi donela odluku da se uzdrži od glasanja, nije potrebna medijacija tutumraka iz SZS.

Biće i ovakvih pitanja: zašto su, ako već i ti i oni nećete glasati, bojkotaši iz SZS tutumraci, a ti slobodna ličnost? Evo odgovora. Zato što sam ja volju kultivisao do saznanja da se sloboda spoznaje upravo kroz nužnost, pa mi je praktično svejedno ko će biti gospodar i distributer nužnosti, da li Vučić, dal Đido dal Dildo, uz napomenu da mi je malčice prihvatljivija nužnost Vučića nego nužnost Guzijana Jeremića ili Boškića Obradovića.

Sledi malo psihologije, ni tu ne mogu da odolim, provedoh leto u ponovnom iščitavanju K. G. Junga. Šta, dakle, kaže dr Jung. Da li su osobe sklone psihologiji „ili ovo šta ja hoću ili smrt“ odlučni neki ljudi, jebeni igrači, div-junaci. Ma jok, kaže dr Jung. To su listom labilne, neuravnotežene, zastrašene osobe koje prividom ekstremne odlučnosti prikrivaju unutrašnju prazninu i nemanje pojma šta da rade. A da malčice pokušate sa introspekcijom, a?