Pulp fiction

Kada ih nema – muka živa. Zbog toga su se sportske rubrike enormno proširile; ako dobro pamtim, nekada su zauzimale dve poslednje strane, a poslednjih godina to su postali pravi podlisci. Urednici crnih hronika takođe nemaju problema sa materijalom. Svakodnevno se pljačka, puca, samoubija i luduje u svim pravcima. Ali su zato kolege iz političkih i društvenih rubrika na žeravici. Političari godinama pričaju istu praznu priču. A društva u Srbiji odavno nema. Postoji sedam ili osam (ni to se tačno ne zna) miliona atomizovanih individua, vrlo labavo povezanih Novakom Đokovićem i patriotskim pozivima na „okupljanje“. U nedostatku svežih vesti, novine pribegavaju poetici sapunske opere. Do najsitnijih crevca se raspreda o sublesastim političkim priključenijima bez ikakvog javnog značaja. Tako smo poslednjih dana bombardovani serijom napisa o zategnutim odnosima između DSS i SNS. Prosede tipično sapunskooperetski. Da bacimo pogled na scenario. Elem, vlasnik DSS-a nije uzvratio plamteću ljubav Dragana Šormaza, pa se povređeno lice u gnevu obrecnulo na Vrhovno biće. Koje je – sasvim u svom stilu – na skrnavljenje lika i dela uzvratilo nogom u dupe. Sledeći dramaturgiju latinoameričkih serija, saglasno kojoj se nesrećna ljubav najbolje leči srljanjem u novu nesrećnu ljubav, Šormaz je stao da namiguje raznim strankama, a i stranke su, bogme, stale da namiguju Šormazu.

Onda je Toma Nikolić izjavio da mu je cilj da od DSS-a preotme što više glasača i funkcionera i ta je izdaja zdravo uzrujala vlasnika DSS-a, pa je preko svojih telala obznanio po Boliviji, pardon, po Srbiji da nikad više neće razgovarati sa bivšim radikalima. Što je, opet, teško pogodilo Nikolića i Vučića. Ovaj drugi je juče ipak smogao snage da se uzdigne iznad ljubomore i da izjavi kako „DSS jeste uvredio SNS, ali da nije vreme za sujetu“ jer to – pazi ovo – „nije u interesu građana Srbije“. Čekaće, veli Vučić, da se Koštunica uzme u pamet, ali to čekanje neće trajati večno. Samo je falilo da doda: „Daleko od očiju, daleko od srca.“ E sad, zbog čega bi građane Srbije trebalo da boli Crven ban za petparačke svađe u narodnjačkom bloku, zašto bi harmonija između SNS-a i DSS-a za njih bila od nekakvog interesa, to će možda objasniti buduće generacije. A najverovatnije neće. Ja tu vidim samo parcijalne interese. DSS i SNS žele na vlast, što im ne treba zameriti. Sve stranke to hoće. Valjalo bi im, međutim, zameriti to što nemaju nikakvu ideju: šta uraditi sa vlašću. (Nećemo valjda za ideju uzeti tradicionalno Koštuničino buncanje o nacionalno odgovornoj politici i ekonomskom preporodu.) Ali isto bi se to – odsustvo bilo kakve ideje šta uraditi s vlašću – moralo zameriti i vladajućoj koaliciji. Sad je valjda malo jasnije zašto su u latinskoameričkim serijama onakve suklate i moroni po pravilu veoma bogati.