Nisam siguran da Vesić već nije ostavio neizbrisiv trag u Beogradu, ali to nije tema naše današnje kolumne.

Dok je ideja kalemegdanske gondole još bila u fazi ekspres lonca – u kojoj je, na sreću, i ostala – višekratno sam se zapitao da li će se u Beogradu naći više od 100 budalesina koji će platiti (pretpostavljam paprenu) kartu da bi se sa kalemegdanskih zidina – na kojima nemaju šta da traže – žičarom prevezli na novobeogradsku pustopoljinu, na kojoj još manje ima šta da traži.

Dokonao sam, međutim, da bi se – bar u prvih nekoliko meseci – našlo najmanje nekoliko desetina hiljada takvih, zato što srpsko graždanstvo i seljaštvo – čast izuzecima – naprosto obožava šarene laže i bivanje na mestima na kojima nema šta da traži.

Nakon tog dokonavanja – čik ga osporite – pade mi na um šeretska pomisao da bi gondola imala mnogo više smisla (i mušterija) ako bi polazna stanica gondole bila izgrađena na Terazijskom grebenu, tik pored one zgradurine na početku Balkanske, monstruoznije od bilo koje gondole, a ako bi njeno odredište završavalo u kriptodepresiji pred onim novobeogradskim Terazijama od šperploče. Kakav bi to samo bio pogled – iz p(t)ičije perspektive – na Picin park i Beograd na vodi, a turisti i đuturumi.

Ali okanimo se mi zajebancije i pokušajmo da uđemo u trag odgovoru tom pitanju od 150.000 sendviča – zašto se Vesić bio nameračio da gondolom „ostavi trag u Beogradu“. Pitanje, zapravo, ne vredi ni 100 sendviča, svi ga znaju. Nameračio se iz razloga iz kojih su svima poznati N. N. investitori i projektanti gradili kartonske Terazije na Novobeogradskoj pustopoljini. Izgradnja, naime, besmislenih (i nepotrebnih) objekata pravi je raj za mutne radnje i ugradnje iz kojih kulja laki keš, a pride „ostaviš i trag“.

Evo pitanja od 1.000.000 sendviča. Zašto su kartonske Terazije izgrađene (i odavno istrulile) a zašto Vesića gondola – osim ako se „odozgo“ ne naredi drugačije – neće biti izgrađena? Odgovor je prost, iako nije očigledan. Zato što su u međuvremenu iz bezoblične biomase počeli da se rađaju građani, što je glavna (neprocenjiva) korist proizašla iz masovnih komešanja i komendijanja u proteklih nekoliko godina. Izgradnji kartonskih Terazija se – osim „struke“ – nije usprotivio niko; protiv gondole se podigla kuka i motika, što je ohrabrilo upravne kadije da Gondoli kažu njet. Što reko drug Tito kad su ga probudili iz dremeža na projekciji filma o rudarima iz Kaknja: „Kopajte, drugovi, kopajte.“