Rozenkrojceri

Setimo se stranke sa naoko zagonetnim imenom G17+, koja je onomad promenila ime u URS. Promena imena se URS-u, a naročito lideru, Mlađanu Dinkiću, nije nešto posrećila. Možda SPS bude bolje sreće. Ko zna?

Godinama sam, čestnejši publikume, bio fasciniran časnim imenom G17+, kome sam – nezvanično naravno – bio smislio i alternativno ime MOL25-. Šta sam hteo da kažem alternativnim imenom? Ne mnogo. Bila je to skraćenica za “muda od labuda”. A ono “25-”? To sam doturio onako. Da bi gordo zvučalo. Zašto sam se sprdao sa G17+? Zato što su se oni – vrlo dugo, vrlo uspešno i vrlo profitabilno – sprdali sa nama. G17+ može lepo da stoji iza marke nekog automobila, kao ono – TDI, ali kada se njime nazove stranka, to samo znači da ta stranka želi da se bavi politikom iz nepolitičkih razloga, a vi sad nagađajte kojih. Imena političkih stranaka, naime, teže ka tome da u sebi sadrže i stranački politički program. Kad pročitate recimo Demokratska stranka, odmah treba da vam bude jasno da se tu radi o stranci takozvanog centa. To što se naša DS formalno pomerila ka levici, a suštinski ka desnici, samo je jedna od naših “osobenosti” koja je za rezultat imala ideološku konfuziju i posledični DS-ov sunovrat. Nomen est omen. Nije se sa imenima zajebavati.

Idemo dalje. Već prvi pogled na ime Radikalna stranka iskusnom posmatraču govori da njeni osnivači i članstvo imaju nameru da nešto korenito menjaju, ali da ne znaju baš tačno šta. Kada je jedan deo naših radikala stekao izvesnu ideju o tome šta menjati, onda su se otcepili i osnovali Srpsku naprednu stranku. Bio je to mali korak za njih, ali veliki za Srbiju. Ali “naprednost” je, takođe, u ideološkom smislu vrlo konfuzan pojam. Zašto? Zato što ne postoji suprotstavljeni tabor. Hoću da kažem – nemoguća je nekakva Srpska nazadna stranka. Bar za sada. U suštini, saglasno Ortegi i Gasetu – u modernom se dobu sve svodi na dva ideološka koncepta – liberalizam i antiliberalizam. Nema trećeg. Ovaj prvi nije idealan, daleko od toga, ali je jedini u stanju da kroz toleranciju koliko-toliko harmonizuje političku zajednicu. Činjenica da više nema Golog otoka, cenzure i onog čuvenog člana, koji ono beše, navela nas je da pomislimo da je u Srbiji zavladao liberalizam, ali to je privid. Nema ovde nijedne istinski liberalne partije. A kad smo već kod rebrendiranja, Socijalistička partija je lepo i jasno ime. Zašto ga menjati? Ako već hoće da ga menjaju, a da im simbol i dalje – kako kaže Ružić – ostane ruža, onda im predlažem da se nazovu Partija biciklista Ružićevog krsta.