Juče bi nedelja, dan za sanitarnu inspekciju u Podmafoznom. Siđoh dakle duboko u Podfamoznost i ustanovih da su neka divna stvorenja nestala – gde je, recimo, „El Grande“ – da su se neka (na primer moja se – prijateljica „Živčana“) probudila iz hibernacije, a da su se pojavila neka nova, poput „Tila Ulenspigela“ koji je kolegama po peru i SNiS-u podastro sledeću misao velikih ljudi, citat prenosim „u originalu“.
„Đakon Nenad Ilić mudro zbori“ – zbori Ulenspigel – „ali uzalud kad je od Srbije Bog digao ruke. Za 52 odsto Srba je Vučić religija. A u religiju se ne sumnja već joj se slepo veruje.“ Na prvi pogled deluje kao luping, ali uopšte nije, Herr Ulenspigel najverovatnije jeste hteo da napravi zajebantski luping (i da uzgred anonimno opauči Vučića) ali je pogodio u srid sride. Stvar doista stoji tako, s tim što je procenat „vernika“ mnogo veći od navedenih 52 odsto. Kako to, zapitaćete se, pa nisu svi „za Vučića“, daleko od toga, pu, pu, pu daleko bilo.
Možda to jeste daleko od činjeničnosti, ali je blizu pameti jer je vekovna srpska „religija“ koju Ulenspigel pominje po prirodi dualistička, što će reći da Vrhovno Srpsko Biće (bilo koje boje) da bi uopšte postojalo mora za protivnika imati „sile mraka i haosa“ na čelu sa nekim izdajničkim, lopovskim, tajkunskim – nepotrebno precrtati – bićem ili nekolicinom njih.
Naše nacionalne mesije (svih boja) imaju, fakat, izvesnih sličnosti sa Mojsijem koji je razdvojio vode Crvenog mora i Jevreje izveo iz Egipta, ali ima tu i stanovitih razlika. Naše, naime, mesije Srbe izvode iz Obećane Zemlje u Podsaharsku Afriku, prevodeći ih žedne preko vode i oskudno ih hraneći – tek da ne pocrkaju – brašnom, zejtinom, u novije vreme i sendvičima, umesto manom nebeskom.
Zašto je tom tako i ima li tome kraja? Ne garantujem za tačnost odgovora, ali možda bi se trebalo ispitati nije li to zato što su Jevreji izabrani, a Srbi samoizabrani narod, pride „nebeski“.
Ima tu još razlika. Mojsije je nemilosrdno istrebljivao Jevreje idolopoklonike, dočim srpske mesije srpske idolopoklonike nagrađuju – nekog sendvičem, nekog ferarijem – sve pod parolom „svi za jednog jedan za sve“, dok se drugačije ne naredi ili dok druga ne postane sudija.
Evo primera. Mesija crnogorskih Srbalja, Mandić, nedavno je po optužbi da je pripremao državni udar osuđen na pet godina strogog zatvora u KP domu Spuž. Nije Mandić ni časa časio nego je izjavio da je to „presuda čitavom srpskom narodu u CG“ i pred našim Vrhovnim Bićem zavapio da momentalno „prekine svaku komunikaciju“ sa crnogorskim vlastima, što Biću, naravno, neće pasti na pamet. Mandić je tu – što no kažu Anglosasi – expendable, pak će, izgleda, morati u mardelj, na njegovo će mesto doći neki mlađi i lepši Mandić, a na mesto našeg Vrhovnog Bića – kada se steknu uslovi, ili kada se tako naredi odnekud – doći će novo Vrhovno Biće. I tako u krug.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.