Pa šta to piše na dupetu zgrade upremase mojoj? Evo šta piše: „Srbija čeka šelja“ (ortografija data u originalu). Ali kako piše? To je, da kažemo, posebna priča. Slova „Srbija“ – izgrebana šrafcigerom ili nožem – brat bratu su metar, metar i po dugačka, dočim su slova „čeka“ upadljivo, ako ne i duplo manja, da bi ono „šelja“ završilo gotovo u nonparelu. Jedva se vide. Posle gorepomenutog izvesnog vremena ukačio sam da je pisac zapravo hteo da kaže da Srbija čeka Šešelja, pa krenuo preambiciozno, a onda – pretpostavljam u strahu da će biti safatan u grafitnom nepočinjstvu – ostatak smandrljao, „progutao“ i neka slova iz prezimena i zbrisao u noć.

Govori to ponešto i o Srbiji. Ne samo o piscu grafita. Bilo kako bilo, anonimni pisac grafita – a i mnogi drugi, neanonimni – konačno su dočekali Šelja. Izgleda, međutim, da su se Šešeljevom povratku mnogo više obradovali gloduri ovdašnjih žutara. A kako i ne bi? Doktor Vojislav je i od haške sudnice napravio žestok tabloid. Šta će tek napraviti od srpske javne i političke scene, ostaje da vidimo, ali odmah da vam kažem – nećemo videti (ni čuti) ništa novo, ništa – u stvari – što nismo slušali i gledali svih ovih godina koje je Vojvoda proveo u ševeningenskom sužanjstvu. Uticaj Vojislava Šešelja na sve ovdašnje političke misli mnogo je veći nego što smo skloni da priznamo. Dobro, de, jedan je Šešelj, sve će to biti mnogo glasnije, opakije, žučnije, ama biće to ista stara pesma.

Vidim da je Nenad Čanak negde izjavio da Srbija iz koje je Šešelj otišao nije ista ona u koju će se Šešelj vratiti, pa da, u tom smislu, nema razloga za društvenu paniku. Hm! Nisam ja baš tako siguran. Ova današnja Srbija – iako deluje naoko umivenije – mnogo je nestabilnija i zapaljivija od one iz koje je Šešelj otišao, dočim se Šešeljev kapacitet za destrukciju nimalo nije smanjio. Naprotiv! Rekao bih da se povećao. Šešeljeva – mudroseri kažu – stranka nije u parlamentu! Osulo se to! Nema to nikakve moći! A sad počujte šta će vam reći uncle Bas: Baš Šešelja zabole Crven Ban za parlament.