Nema se ovde prostora da bismo istražili zašto – i na čije insistiranje – stranice Politike sve odvratnije bazde na buđ Miloševićevih vremena, pa ćemo to ostaviti za neka druga vremena. Sada imamo preča posla: tekst istoriografa Veselina Đuretića, blistavi primer pomračenosti, samoumišljenosti i besmisla u koje su nacionalni radenici i poštena inteligencija nepovratno zaglibili. Pa čemu nas uči vesela Veselinova nauka? Teško je to razabrati u tragičnom misaonom rasulu u kome se eventualnost srpske natoizacije povezuje sa „progonstvom Srpske krajine, prihvatanjem otrgnuća „srpske Sparte“ i njenog prebacivanja na koloseke odnarođivanja. Kao čovek širokih panslovenskih pogleda Đuretić je zabrinut i za Makedoniju. Nije, međutim, Veselin decidirano protiv NATO-a. Jok, more. „Pristupanje NATO-u može imati neki državotvorni smisao ako alijansa ispuni uslove koje je u Politici naveo Zoran Petrović Piroćanac, ako bar plati odštetu od sto milijardi dolara.“

Sad tek sledi dijalektički obrt , verovatno nabuban u nekom komitetu davno pre nego što se Đuretić opsetio da je Srbin: „Ako bi kojim slučajem došlo do ispunjenja Piroćančevih uslova i tada bi prihvatanje NATO-a od strane Srbije značilo njihovo (čije? – S.B.) prestorojavanje protiv Rusije, što srpski narod ne bi mogao da prihvati.“ Na stranu što mi je drago da je moj drug Zoran Piroćanac postao međunarodno-pravni subjkat koji diktira uslove, da vidimo mi šta je pisac Veselin nameračio da kaže. Iz priloženog se nazire mudra strategija, zgusnuto seljačko pokvarenjaštvo i potuljenost koje insinuira da bi od NATO-a trebalo da naplatimo odštetu, a da se posle bacimo u zagrljaj majčice Rusije.

To je, po Veselinu, jedina mogućnost „za preživljavanje naroda“. Druga mogućnost preživljavanja: da država omogući narodu da radi i da bude pristojno plaćen za uloženi rad, ovom uzvišenom geopolitikantu ni na um ne pada. Podozrevam da urpavo zbog toga političke sile simbolizovane Borisom Tadićem ne samo da tolerišu nego i blagonaklono gledaju na objavljivanje sličnih konfabulacija. Sve mi se više čini da i Tadić i njegova ekipa sve otvorenije slede Veselinovu strategiju. Naklapajući o „evropskom putu i integracijama“ uzimaju harač u glasovima demokratskog dela Srbije, a onda, kada se dokopaju vlasti, deleći dobit na ravne časti dele sa onom drugom Srbijom koja budućnost naše zemlje vidi u Aziji. Da bi se taj status quo održao, mislioci poput Veselina Đuretića više su nego dobrodošli. Njihovi sumasedši tekstovi uspešno održavaju značajan deo populacije u stanju psihotizovanosti. Teorije zavere uspešno prikrivaju nekompetenciju i nemoć političke elite da od Srbije napravi uređenu, stabilnu, prosperitetnu državu. Pustite vi i NATO i EU. Sve dok se traljavost, korumpiranost i lopovluk budu uspešno urezivali na raboš Vatikana, Kominterne i Brisela, biče i ovaca za šišanje. Stvar koja ohrabruje jeste da je takvih sve manje, a da je sve više onih koji uviđaju da ne gladuju zbog silnika iz Brisela nego zbog silnika iz Beograda.